Indijske bolnice su krcate, pa oboleli od korone u potrazi za medicinskom pomoći umiru na trotoarima i parkinzima. Neki svoje mrtve ostavljaju na javnim mestima jer nemaju para za sahranu ili se plaše da se i oni ne zaraze
Indijci od koronavirusa umiru na ulicama. Budući da mesta u bolnicama više nema, a broj novozaraženih svakodnevno obara svetske rekorde od početka pandemije, bolesni ljudi u potrazi za medicinskom pomoći umiru na trotoarima, u parkovima i na parkiralištima. Osim toga, broj mrtvih je toliki da su Indijci prinuđeni da seku drveće u parkovima kako bi napravili lomače za spaljivanje tela, a neki svoje preminule ostavljaju na javnim mestima jer nemaju para za sahranu ili iz straha da se i oni ne zaraze.
Ekstremno loše
Bolnice u najnaseljenijim gradovima – Nju Delhiju, Mumbaju i Ahmedabadu krcate su pacijentima, tako da odbijaju prijem novoobolelih, koji je svaki dan sve više. Rođaci zaraženih zbog toga su primorani da nose svoje najmilije od bolnice do bolnice u potrazi za slobodnim krevetom. Najčešće, međutim, ne mogu da nađu krevet, te teško oboleli umiru na trotoarima ispred bolnica.
– Bolnice trenutno preklinju vladu da im obezbedi krevete, medicinsku opremu i kiseonik za pacijente. Situacija je ekstremno loša, ovako nešto nikad nismo imali – kažu lekari u bolnici “Sir Ganga Ram” u Nju Delhiju.
Situacija je još lošija u manjim mestima i selima u Indiji. U manjim sredinama stanovnici uopšte ne traže lekarsku pomoć jer su ambulante uglavnom mnogo udaljene. Osim toga, u manjim i siromašnijim mestima Indijci bacaju tela svojih preminulih članova porodice na ulicu jer nemaju para za sahranu ili se plaše da će se i oni zaraziti.
Tako je u mestu Kanpur, u indijskoj državi Utar Pradeš, nađeno tele starije žene umotano u ćebe na trotoaru ispred jedne kuće. Ispostavilo se da je sin preminule žene odneo njeno telo do sestrine kuće i tamo ga ostavio, plašeći da će se i sam zaraziti i umreti.
Slična situacija dogodila se i u Hajderabadu u državi Telangana. Jedan Indijac ostavio je telo svoje preminule majke (70) pored puta. Policija u početku mislila da je u pitanju ubistvo, ali je nakon kraće istrage ustanovljeno da je žena umrla od koronavirusa. Njen sin je kasnije priznao da je ostavio majčino telo pored puta jer nije imao para da je sahrani.
Modi: Vakcinišite se!
Premijer Indije Narendra Modi apelovao na sve građane da se vakcinišu protiv koronavirusa.
– Bili smo vrlo optimistični nakon što smo se dobro izborili sa prvim talasom pandemije. Međutim, sadašnja oluja uzdrmala je našu zemlju – rekao je Modi u obraćanju putem radija.
Kad je reč o sahranama, krematorijumi u Indiji rade danonoćno, ali ne mogu da postignu da spale sva tela. Zbog toga su Indijci počeli da spaljuju preminule čak i na mestima koja za to nisu namenjena. Dodatni problem predstavlja to što je počelo da nestaje drva za lomače, te su vlasti u pojedinim mestima odobrile sečenje stabala u parkovima za spaljivanje mrtvih.
Najgore tek dolazi
Stručnjaci kažu da situacija u Indiji, u kojoj je samo juče zabeležen 354.531 novozaražen i 2.806 mrtvih, nema tendenciju smirivanja, te da će narednih meseci biti još gore. Epidemiolozi očekuju da vrhunac drugog talasa epidemije bude u maju, kad bi Indija mogla da beleži više od 500.000 novoobolelih dnevno. Ukoliko stopa smrtnosti ostane 1,14 odsto, to znači da bi dnevno moglo da umire više od 5.000 ljudi.
Sitaucija na terenu je katastrofalna. Posebno je teško pogođen Delhi, metropola s oko 20 miliona stanovnika. Nekoliko bolnica je preko vikenda ostalo bez kiseonika, zbog čega su umrle na desetine pacijenata.
Članovi porodica trče od bolnice do bolnice u potrazi za slobodnim krevetom, očajni Indijci mole za pomoć svojim najmilijima na društvenim mrežama. Gradski krematoriji toliko su preopterećeni da se mrtvi kremiraju na parkiralištima, piše Špigl. Ugledni nemački list razgovarao je sa Sumitom Rajom, direktorom bolnice Svete porodice u Nju Delhiju. Reč je o jednoj od boljih bolnica u gradu, koju finansira Katolička crkva, ali i u njoj su uslovi jako teški.
“Jednostavno je sve tako teško, tako užasno teško. Imamo ogromnu potrebu za krevetima i respiratorima. Mlade medicinske sestre i lekari propadaju jer nikada nisu videli toliko smrti. Stalni strah lebdi nad svima nama: što ako ostanemo bez kiseonika?”, kaže indijski lekar koji 25 godina radi na odeljenju intenzivne njege.
U četvrtak ujutru ostalo im je kiseonika samo za pola sata, ali su u poslednji trenutak dobili hitnu dostavu, pola cisterne vlasti su preusmerile iz druge bolnice.
“Imali smo beskrajnu sreću. Mnogim našim pacijentima potreban je kiseonik visokog protoka. Bez toga, ugušiće se za nekoliko minuta. Jedinica intenzivne njege je pretrpana. Ljudi leže na nosilima između kreveta. Na hitnoj imamo pacijente koji sede na stolicama i primaju kiseonik. Moji ljudi rade danonoćno, uskočili su studenti medicine i penzioneri. Naš zdravstveni sistem može da se sruši, ali ti su ljudi heroji. Kažem svakom od njih: ti si bolji od svega čemu sam se ikad nadao. A opet nikad dosta. Hitna pomoć je najtužnije mesto u celoj bolnici. Ljudi koji nam dolaze su očajni. Celu noć su se vozili od bolnice do bolnice, hitno im je potrebna pomoć. A moramo da im kažemo da ni za njih nemamo mesta”, govori doktor Raj.
Primaju samo najkritičnije slučajeve. One kojima je stanje stabilno, leče u sedećem položaju. One koji su lošije stavljaju na nosila.
“Ležeći mogu da prime i više kiseonika. Ali ko dođe vozilom hitne pomoći, otpremićemo ga. Jer ti ljudi imaju barem bolničara koji može da odvede drugdje. Znamo da je situacija u ostalim klinikama ista”, kaže lekar.
Da se angažuju i železničari!
Ponekad se vozilo hitne zaustavi, pacijent je mrtav, u vožnji im je ponestalo kiseonika. “Ako postoji pakao, to je ovo”.
Na pitanje što bi im pomoglo, dr Raj odgovara da vlasti treba da centralizuju logistiku i raspoređuju pacijente tamo gde znaju da još ima mesta. Takođe, treba koordinisati podelu kiseonika, ali i prilagoditi je potrebama. Sada dobijaju količine koje su im bile potrebne pre nedelju dana, kad su potrebe bile puno manje. Raj predlaže da se osim vojske angažuju i železničari.
“Ovo je nacionalna katastrofa i s tim se mora boriti. Najvažnije je obuzdati talas zaraze. Vlada mora da osigura hranu za najsiromašnije, niko ne sme da umre od gladi. Ali, treba nam lokdaun u teško pogođenim područjima, jer ljudi umiru kao nikada pre”.
Da li je mutirani virus odgovoran za težu situaciju?
“Da, virus se promenio, puno je zarazniji nego nekada. Početkom godine bilo bi zaraženo nekoliko članova jedne porodice, danas su svi. Temperatura je viša i počinje ranije. Pre bi, gotovo bez izuzetka, pacijenti razvili temperaturu u drugoj nedelji nakon infekcije, sad se to događa petog dana. Čini se da imuni sistem drugačije reaguje na virus”, prenosi lekar iz New Delhija.
Izvor: Informer.rs