Kako raste globalna zabrinutost oko visoko zaraznog delata soja korona virusa, jedno od najčešćih pitanja je da li su i u kojoj mjeri postojeće vakcine efikasne protiv njega.
Podaci sa terena su pomalo zbunjujući. Dvije zemlje sa navišim stopama vakcinacije, Velika Britanija i Izrael, beleže nagli porast slučajeva nakon više mjeseci pada. Međutim, statistika zdravstvenih agencija tih zemalja pokazuje da se delta soj ipak više širi među nevakcinisanom populacijom, kao i da su vakcinisani među inficiranima u daleko manjem riziku od teške kliničke slike i smrti.
Što se tiče zvaničnih naučnih podataka i studija o efikasnosti vakcina protiv delta soja, oni su u ovom trenutku ograničeni, ali i mali broj dostupnih podataka može pružiti dragocjene informacije.
Generalna efikasnost vakcina
Za početak, da podsjetimo na to koliko je opšta efikasnost dostupnih vakcina na osnovu kliničkih ispitivanja i podataka iz prakse u određenim zemljama.
U kliničkim ispitivanjima, Modernina vakcina prijavila je 94,1 odsto efikasnosti u sprečavanju kovida-19 kod ljudi koji su primili obje doze. Rečeno je da je Fajzerova vakcina efikasna 95 odsto.
Vakcina Džonson i Džonson nudi snažnu zaštitu od onoga što je najvažnije – ozbiljne bolesti, hospitalizacija i smrti. Jedna doza bila je 85 odsto efikasna protiv najtežeg oblika kovida.
Utvrđena efikasnost cjepiva AstraZeneka kod sprečavanja simptomatske bolesti kod alfa soja je 74 odsto, dok je nedavno istraživanje sprovedeno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima pokazalo da je ruska vakcina Sputnjik V efikasna 97,8 odsto nakon dvije doze, piše Blic.
Kineska vakcina Sinovak je na ispitivanjima u Brazilu imala efikasnost oko 50 odsto protiv simptomatskog kovida, a 100 odsto uspješnosti protiv razvijanja teškog oboljenja. Sinfarmova efikasnost u oba slučaja je procijenjena na 79 odsto.
Koliko su efikasne protiv delta soja?
Iako su studije pokazale da dostupne vakcine deluju protiv novih sojeva, uključujući delta, sve dvokomponentne vakcine nude znatno veću zaštitu nakon druge doze.
Istraživači u Engleskoj su proučavali koliko su Fajzer i AstraZeneka vakcine efikasne protiv delte, u poređenju sa varijantom alfa varijantom koja je prvi put otkrivena u Velikoj Britaniji. Vakcine su štitile one koji su primili obje doze, ali su bile manje efikasne među onima koji su dobili jednu dozu. Jedna nedavna studija pokazala je da je vakcina Fajzer bila efikasna 84 odsto nakon dvije doze, ali samo 34 nakon prve.
Ipak, podaci koji su ove nedjelje stigloi iz Izraela nešto su lošiji. Prema novim informacijama ministarstva, efikasnost Fajzerove vakcine značajno se smanjila u posljednjih nekoliko nedjelja, kako se agresivnija delta varijanta proširila, pa je od 6. juna efikasnost vakcinacije u sprečavanju infekcije pala na 64 procenta u odnosu na 95,3 koliko je iznosila kad je alfa soj bio dominantan.
Novi podaci Javnog zdravstva Engleske (PHE) pokazali su da je vakcina AstraZeneka uspešna 64 odsto protiv varijante delta, ali da efikasnost raste na 86 odsto kada je u pitanju sprečavanje hospitalizacije i smrti.
Moderna je nedavno objavila rezultate nove studije koji su pokazali da je njena vakcina proizvela obećavajuću zaštitu u laboratorijskim uslovima protiv delta soja i ostalih koji trenutno cirkulišu.
Trenutno je objavljeno malo podataka koji pokazuju koliko je Džonson i Džonson cepivo efikasno u zaštiti od delta varijante, mada se veruje da jednokratna vakcina nudi određenu zaštitu. Neki stručnjaci je procjenjuju na 60 odsto.
Podaci o Sputnjiku V su oskudni, mada tvroci te vakcine uveravaju građane da je ona efikasna i protiv delta soja. Ruski investicioni fond saopštio je sredinom juna da je Sputnjih V efikasniji protiv delta od “ostalih vakcina za koje su obavljena ispitivanja”.
Istraživači su otkrili da su kineske vakcine donekle efikasne u smanjenju rizika od simptomatskih i teških slučajeva izazvanih deltom, rekao je nedavno Žong Nanšan, epidemiolog koji je pomogao u oblikovanju kineske antipandemijske strategije, mada je objasnio da su rezultati preliminarni, a veličina uzorka mala.
Portparol Sinovaka Li Pičeng rekao je da su preliminarni rezultati na osnovu uzoraka krvi vakcinisanih osoba pokazali trostruko manje neutrališućeg efekta na delta soj. Rekao je, prenosi Rojters, da bi treća doza mogla da izazove jaču i dugotrajniju reakciju.
Feng Ziđijan, istraživač i bivši zamenik direktora kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, rekao je prošle nedjelje da su antitijela koja nastaju pod uticajem kineskih vakcina manje su efikasna protiv delta varijante u poređenju sa ostalim sojevima, ali ipak nude zaštitu.
Treća doza
Zdravstveni stručnjaci već neko vrijeme upozoravaju da bi potpuno imunizovane treba vakcinisati trećom, buster dozom, kako se nove varijante šire. Neke zemlje već pribegavaju ovoj taktici kako bi delta soj stavile pod kontrolu.
Turska, koja je zabilježila nekoliko stotina slučajeva delta vatijante i koja je stanovništvo imunizovala pretežno kinekim cepivima, od prošle nedelje uvela je kampanju davanja treće doze. To je, kako navodi vlade, strategija za konačni povratak u normalnost, a trenutno su prioritet zdravstveni radnici i osobe starije od 50 godina.
Izraelska vlada, čije će dve studije uskoro pružiti dragocene informacije o dužini zaštite koju nude vakcine, navodno će ove nedjelje preporučiti imunokompromitovanim građanima da prime i treću dozu Fajzer cepiva.
Britanska nacionalna zdravstvena služba dobila je zeleno svjetlo da isplanira program “buster” vakcinacije kako se uima bude približavala. Kako stručnjaci za vakcine savetuju, više od 30 miliona najugroženijih trebalo bi da primi treću dozu.
Izvor: Srpskainfo