Plima radosti, ali i divnog srpskog dostojanstva koja se vidi u svemu što patrijarh Porfirije kaže i gde se pojavi, sve nas je obuzela. To je očekivano, ne samo zbog prirode prvog među jednakima, koji veru i svedoči, nosi pravi smisao reči harizma – dar, od Boga, već zbog činjenice da Crkva ostaje dosledna, ne ponaša se kao aktivni politički faktor
Patrijarh srpski Porfirije ovog vikenda posetio je Sarajevo, prvi put od ustoličenja na tron Srpske pravoslavne crkve, praćen otrovnim strelicama i optužbama tamošnjih medija, a posle teških optužbi Bakira Izetbegovića na račun SPC, piše Sputnjik.
Patrijarh Porfirije je prošetao centrom Sarajeva, piovodusačesmenaBaščaršijiiimaonajlepšerečioSarajevuionimakojiunjemužive. Služio je liturgiju u Sabornoj crkvi, a okupljenom narodu u Istočnom Sarajevu poručio da čuva pravoslavnu veru i živi po njenim načelima.
Posetu su u Sarajevskim medijima pratili i naslovi koji prvog među jednakima u SPC predstavljaju, između ostalog, kao čoveka koji se tokom posete sreo i sa „četničkim popom“ koji je blagosiljao oružje tokom rata u Bosni.
Poseta patrijarha Sarajevu smeta “eliti”
Protojerej stavrofor Darko Đogo za Sputnjik kaže da poseta Porfirija Sarajevu smeta političkoj eliti u Bosni i Hercegovini, jer je on, u simboličkom smislu, jedina, apsolutno nesporna figura koja ujedinjuje svakog Srbina. Ovaj sveštenik, koji je rođen i rukopoložen u tom gradu, a u posleratnom Sarajevu je i služio dodaje:
„Boravak patrijarha srpskog Porfirija je ili nasilno minimalizovan ili doveden u politički kontekst na medijima bliskim ekstremnim krugovima u Sarajevu. Patrijarh je ostao iznad svega toga, kao i ranije, potrudio se da ne bude akter u svakodnevnoj politikantskoj razmeni prljavih udaraca – i predvodio svoju pastvu“.
Dvodnevna prva poseta Sarajevu, povodom 50 godina monaške i 30 godina episkopske službe mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, dogodila se u momentu najvećeg pritiska na Republiku Srpsku nju od kada ona postoji, ali i posle otrovnih strelica upućenih iz tog grada upravo u Srpsku pravoslavnu crkvu, posle rukopoloženja mitropolita Joanikija na Cetinju.
Bakirove otrovne strele
Lider SDA Bakir Izetbegović tada je izjavio da bi „poštovao Srpsku pravoslavnu crkvu kada bi ona popravljala svoj narod, služila Bogu i dobru, a suprotstavljala se zlu i zlikovcima“.
Izetbegović je dodao da su sve vreme rata čelni ljudi SPC zatvarali oči pred užasnim zločinima i davali podršku ratnim zločincima.
o. Darko Đogo konstatuje da je SPC u skorije vreme silom gurana u prostor uvreda koje su dolazile iz Sarajeva, baš zbog njenog simboličkog značaja.
„Srpska Crkva smeta i zbog činjenice da ona samim svojim postojanjem predstavlja, kako to politička elita u Sarajevu kaže, opasnost za njihove pokušaje da u potpunosti ovladaju bosansko – hercegovačkim političkim i društvenim prostorom. “Opasna“ je i činjenica da je SPC trenutno jedina institucija srpskog naroda koja funkcioniše na prostoru bivše Jugoslavije“.
Dostojanstveno, bez odgovora na uvrede
Darko Đogo dodaje da je ponosan na reakciju Crkve kojoj pripada tokom ovih napada, a isto dostojanstvo preovladalo je i tokom patrijarhove posete. „Crkva se nije uplitala i odgovarala na uvrede koje su dolazile od gospodina Bakira Izetbegovića i ostalih. To je princip koji se mogao videti i tokom posete, patrijarh i naš mitropolit Hrizostom neguju, u pozitivnom smislu, starovremenski odnos episkopa prema političkom životu. Trude se da ne budu akteri u svakodnevnoj politikantskoj razmeni prljavih udaraca. Svesni su da je njihovo da predvode svoju pastvu“.
Darko dodaje da je i očekivana eksploatacija šetnje patrijarha Porfirija Sarajevom od strane ljudi koji lažno napumpavaju narativ o evropskom Jerusalimu i toleranciji, ali da je realnost u gradu na Miljacki potpuno drugačija.
„Kontaminiranost veštačkom verzijom ratnih događaja u Sarajevu je neverovatna. To je jedan od razloga zašto sam prestao da odlazim u rodni grad, kad god sednem u neki kafić, čujem negativnu fiksiranost na srpski narod koja je zaprepašćujuća“, kaže o. Darko, vanredni profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči.
Kafić u kapeli SPC
On dodaje činjenicu koja jednako dobro slika pravo stanje stvari u Sarajevu. SPC je pre rata bila jedina institucija kojoj nije vraćena imovina vezana za obrazovne institucije.
„Crkva se od 1991. godine do danas trudi da dobije pravo na zgradu pored koje je patrijarh prošao. Patrijarhova šetnja Sarajevom je pokazatelj da najbukvalnija bezbednosna situacija nije onakva kakva je na Cetinju, ali sa druge strane ostaje činjenica da od dvehiljadite na ovamo, mi svaki put kad dođemo u Sarajevo iz Saborne crkve gledamo imovinu nekadašnje bogoslovije koju je završio i blaženopočivši patrijarh Pavle. Tu je kapela u kojoj je trenutno kafić“.
Na kraju razgovora za Sputnjik o. Darko Đogo kaže da je poseta patrijarha Porfirija Sarajevu ispunila svoj prvi i jednini cilj, okupio je one zbog kojih je i došao. U Sabornoj crkvi u kojoj se o praznicima jedva okupi stotinu vernika, ljudi su se tiskali.
Iz okolnih mesta sjatili su se vernici, nekadašnji stanovnici nekadašnjeg Sarajeva, grada čiji je karakter temeljno promenjen. „Plima radosti, ali i divnog srpskog dostojanstva koja se vidi u svemu što patrijarh Porfirije kaže i gde se pojavi, sve nas je obuzela. To je očekivano, ne samo zbog prirode prvog među jednakima, koji veru i svedoči, nosi pravi smisao reči harizma – dar, od Boga, već zbog činjenice da Crkva ostaje dosledna, ne ponaša se kao aktivni politički faktor.
„Ujedinjuje ga ma gde da postoji, u kakvoj god pseudodržavi ili državi da živi“, kaže Đogo za Sputnjik.
