Danas nam poturaju papir kao slobodu, sutra će se taj papir okameniti, a među zidovima nema slobodnih ma s koje strane bili..
Piše: Mihailo Medenica
Proći će i ova pošast, kao što svaka prođe, i neće se za njom zbrajati koliko je umrlo već koliko je preživelo?
Ne bolest, no koliko je preživelo sebe same, koliko nije prezrelo čoveka u sebi i čoveka u drugome, koliko je nosilo krst i koliko je ponelo jaram misleći da čine dobro ako ne čine ništa..?
Podelili su nas na vakcinisane i nevakcinisane.
Ne, niko nas nije podelio – sami smo to učinili, oni su samo stajali po strani i gledali dokle smo spremni da idemo?!
Đavo vazda stoji po strani i gleda kako se čovek, ono što je bilo čovek, trudi da ga zadivi.
Verujem da se i đavolu zgadi…
Da li sam vakcinisan – nisam!
Da li sam vakcinisan – jesam!
Neću dozvoliti da me to određuje kao čoveka i neću dozvoliti da mi to određuje čoveka, nikada i ni po koju cenu!
Jesam li slobodan ako mi neko izda ćitap na kojem piše da jesam, a brata mi raspinju u okove?!
Nikakvo mi zlo nije učinio ali i to je sasvim dovoljno da u njemu vidim sušto zlo?
Što će njemu više da prebiju kičmu to će moja biti tvrđa?
Slobodan sam onoliko koliko to nisu oni koji mi baš nikakvo zlo nisu učinili..?
Gostiću se koracima koji nisu moji i verovati da sam pobedio zver tako što sam progovorio urlikom i zaparao kandžama?
Ne, nije ovo borba za zdravlje ljudi, nije to nikada bila, ovo je lov, hajka, potera za plenom u kojoj đavo samo stoji po strani i navija.
Nisu ni vakcine, niti najavljeni ausvajsi povod ovome tekstu, oni su tek forma, suština smo mi.
Suština je očajna, suština je da se bezmalo preziremo, suština je da bismo jedni druge za guše i oči, suština je da smo postali bedna forma, ništa više od toga!
Ej, ljudi, što sad sejemo- žnjećemo doveka, pobogu!
Kad se zapati to zlo seme nema toga što će ga raskoreniti!
Nije ovo podela, ovo je kanjon, ovo je jama u koju bismo jedni druge žive…
Nije to tek papir koji će nekome omogućiti da kroči negde već tapija na slobodu!
Tapija koja će biti okov i za onoga ko je ima i onoga ko je nema!
Tapija da pristajemo na lanac umesto bukagija, a sloboda je koliko lanac dopusti…
Sve će proći i ništa proći neće…
Zveri koje smo danas jedni drugima sutra neće biti krpenjače…
Borba za slobodu nije trka u kojoj će neko pobediti no cilj kroz koji ćemo zajedno proći, u suprotnom će cilj vazda uzmicati.
Danas nam poturaju papir kao slobodu, sutra će se taj papir okameniti, a među zidovima nema slobodnih ma s koje strane bili..
Ne želim da živim u laži kako sam dovoljno dobra učinio tako što nisam učino nikakvo zlo, jer od ćutnje i pristajanja nema većega zla!
Čoveka pitam kako je a ne da li je vakcinisan!
Čoveka tražim u duši a ne u ramenu, pelcovanom ili ne.
Dva papira priznajem: list knjige i toalet papir, treći ne postoji!
Ponavljam, što danas posejemo- žnjećemo doveka!
Ne postoji sloboda koja se potpisuje, postoji presuda…
Nije ovo borba za zdravlje već plen, a đavo samo stoji sa strane i pita se otkud tolko pakla zovemo slobodom..?
