Dodik: S jednim malim Miloradom Dodikom obračunava se cijela Amerika

“Oni misle, riješiće se Dodika, pa će doći neko ko će pristati na sve što oni kažu, pa će povući još na nivo BiH, pa će poslije i taj biti kriv, pa će i njega rušiti”, kaže Dodik.

-->

Ustvrdio je da RS neće pričati s Kristijanom Šmitom dok ga Savjet bezbjednosti ne potvrdi kao visokog predstavnika, te tvrdi da će se na Balkanu uskoro sukobiti EU i Britanija.

“A ja želim da očuvam našu autonomiju. Ne želim da se preko naših leđa veliki tabaju, bez obzira na ko to bio”, kaže Dodik.

NN: Kako ocjenjujete proteklu 2021. i šta očekujete u 2022?

DODIK: Godina je bila neizvjesna, ali ostvareni su određeni uspjesi i rezultati. Pokazali smo da možemo da očuvamo stabilnu ekonomiju i naše institucije. Naravno, pandemija je odredila naš svakodnevni život. Donijela nam je neizvjesnost, uznemirenje. Ali zajedno smo uspješno prošli kroz sve to. Nažalost, ne znamo kada bi pandemija mogla da ode, ali bogatiji smo za iskustva kako da nastavimo da se borimo s njom. Republika Srpska se pokazala vitalnom zajednicom, koja je mogla da odgovori na sve te vrste izazova, iako su je faktori na nivou BiH i dijelom globalnog svijeta pokušali da ospore. Mi smo pokazali nešto što se njima ne sviđa, da smo održiva zajednica koja suvereno upravlja svojim funkcijama i pravima. U narednoj godini nastavljamo da se borimo za svoj položaj regulisan Dejtonom. Novu godinu će obilježiti i izbori. To će biti važno zato što je Republika Srpska pokazala svoju demokratsku zrelost da sprovodi demokratske i fer izbore, dok oni koji konstantno gube sve četiri godine između izbora pokušavaju da kaljaju i prljaju. Naš narod ima dovoljno demokratske svijesti da učestvuje u političkom procesu. Potpuno sam uvjeren da će to biti tako i sljedeće godine. To je važno zbog RS, jer svaki put kad sprovedemo demokratske i fer izbore i na lokalnom i na opštem nivou to je dokaz da je RS zrela demokratska zajednica.

NN: Opozicija je predstavila svog prvog kandidata, gospođu Jelenu Trivić.

DODIK: Sad saznajem od vas. To je njihovo pravo. Mi imamo bolje kandidate, koji će pobijediti kao što to uvijek činimo.

NN: Možete li možda reći neko ime, ko bi mogli biti kandidati?

DODIK: Nećemo se voditi njihovim dnevnim redom, to nas ne zanima. Kada mi procijenimo da je vrijeme, saopštićemo kandidate. Naša grupacija ima šta da ponudi. Pokazali smo to i u Prijedoru i na mnogim drugim mjestima. RS će dobiti novu staru vlast, jer je to najbolje za RS, zato što će 2022. biti borba za ustavni status RS. Na sceni imamo ustavni poredak i paraustavni poredak. Mi se borimo za ustavni poredak. To nije jednostavno. Vjerovatno nećemo moći baš u svemu zabilježiti uspjeh, ali ćemo sigurno da ojačamo kapacitete RS. Potpuno sam uvjeren da ćemo na kraju tog puta moći da izađemo pred naš narod i kažemo šta smo uradili i da je to dobro za nas. A dobro je za nas da riješimo pitanje pravosuđa, indirektnih poreza i, naravno, naše imovine. U toj opštoj galami o tome hoće li ili neće biti rata, a naravno da od rata nema ništa, stalno galame o korupciji. A mi, eto, ovih dana otkrivamo da neki koji su uhapšeni jer pripadaju narko-kartelima u RS tvrde da su SDS-u i opoziciji davali ogroman novac za izbore 2018. godine. Biće to interesantno otkriće narednih mjeseci.

NN: Ja nisam čuo ništa o tome.

DODIK: Eto, ja sam čuo.

NN: Je li to nešto novo? Možete li pojasniti?

DODIK: Pojasnio sam sve što treba. Neka drugi pojašnjavaju. Dakle, bili su neki koji su bili na važnim pozicijama, a sada su u pritvoru. Imali smo indicije koje su se pokazale tačnim, oni koji su se hvalili ranije da su davali velike doprinose SDS-u, tri miliona, a nešto se spominjalo i da su davali PDP-u.

NN: Da li je to u vezi sa savjetnikom bivšeg ministra Mektića ili nešto potpuno novo?

DODIK: Nije sad važno, ali uzmite, pogledajte te detalje pa će vam sve biti jasno. Uzmite medijske snimke sa čekanja rezultata SDS-a, gdje Mirko Šarović sjedi s ljudima koji su višestruke ubice, a danas su na potjernicama Interpola.

NN: Na prošlim izborima?

DODIK: Da, da, sad 2018. godine. Pogledajte to. Ja vjerujem da će te informacije vrlo brzo biti potvrđene, pa onda neka SDS demantuje. Ne, u stvari, neka Mirko Šarović demantuje. Ima u SDS-u poštenih ljudi. Krivo mi je što ih je na put izdaje zaveo takav ološ koji je spreman da koristi novac od narkotika i koji okuplja ubice oko sebe da bi preuzeli vlast. Na šta bi ličila ova država onda? To je sad problem koji mi imamo. Nemamo mi drugih problema ovdje.

NN: Ja imam još milion pitanja sad o ovom…

DODIK: Naravno, ali pričamo u novogodišnjem intervjuu.

NN: Tako je. Možete li pojasniti izjavu da Hrvatima treba dati entitet?

DODIK: Ništa novo. Ja to stalno govorim.

NN: Ali hoće li treći entitet ugroziti dejtonsku strukturu, ako Dejton kaže da imaju dva entiteta i tri konstitutivna naroda?

DODIK: Neće, zato što to podrazumijeva sporazum svih. A Dejton promoviše sporazum. On ne promoviše visokog predstavnika koji nameće zakone. Dejton ne promoviše trojicu stranaca u Ustavnom sudu koji hoće da odlučuju o svemu. Ako se Hrvati i Bošnjaci dogovore o tome, a mi u RS budemo sigurni da to teritorijalno ni na drugi način ne zadire u RS, što bismo mi bili protiv?

NN: Znači, treći entitet može, ali na teritoriji FBiH?

DODIK: Naravno, to mi uvijek govorimo. Već godinama. Ne mogu da vjerujem da nekom to još nije jasno. Pa Vi ste bili kada je Dragan Čović bio ovdje i veoma jasno rekao da to podrazumijeva da je RS nedirnuta.

NN: Šta možemo očekivati u januaru? Bilo je najava nekoliko posebnih sjednica Narodne skupštine.

DODIK: Možemo očekivati veliku proslavu Dana Republike i Božić.

NN: A poslije toga?

DODIK: Onda ćemo nastaviti da obilježavamo Dan Republike. Čitave godine, širom Republike. A onda ćemo, krajem januara, ući u parlament s novim zakonskim rješenjima u vezi s visokim sudskim i tužilačkim savjetom RS. Predložićemo zakon koji će to regulisati. Ukinućemo Ešdaunov Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom RS. Onda ćemo novim zakonom regulisati imovinu u RS, prije svega šume i poljoprivredno zemljište, zato što tvrdimo da je Ustavni sud apsolutno bio politički motivisan kad je o tome odlučivao. Oni se zalažu za to da je visoki predstavnik tumač Dejtona, a kada smo privatizovali državna preduzeća, visoki predstavnik je tvrdio da su to entitetska preduzeća, pa onda se ovi sad pojavljuju i kažu nisu vaše šume, nije vaše zemljište.

NN: Znači, ukinućete taj Ešdaunov zakon?

DODIK: Tako je. Donijećemo zakon o ukidanju zakona visokog predstavnika o raspolaganju državnom imovinom RS. Tako glasi. Nakon toga ide zakon o imovini.

NN: I onda će ta imovina biti privedena nekoj namjeni?

DODIK: Naravno. To sad godinama stoji. Dosad smo mogli da izgradimo pet-šest industrijskih zona. U Doboju, recimo. A mi čekamo. Oni su nama napravili mehanizam perspektivna i  neperspektivna imovina. Šta je to? Postoji imovina RS i postoji imovina FBiH.

NN: Da li ste zabrinuti zbog ovih najava o sankcijama?

DODIK: Eto, pogledajte me Vi i recite da li sam zabrinut? (Smijeh) Ja u režimu sankcija živim već par godina. To je glupost koju su napravili samo da bi me spriječili da dođem na inauguraciju američkog predsjednika Donalda Trampa, kojeg sam podržavao. Uveli su mi sankcije jer su znali da me ne mogu drugačije spriječiti. I onda je to poslije tako ostalo. I šta ja tu da radim? Tamo piše da nijedan američki državljanin ne smije da se sastaje sa mnom jer sam ja neka strašna napast. A ja se sastajem s mnogima. Nekoliko puta s ambasadorima, Eskobarom, Palmerom, pomoćnikom zamjenika ovog, onog… Šta je tu ozbiljno? Ja, evo, ne znam. Ne mogu dobiti vizu? Nisam ni pokušavao da tražim. U životu nikad neću više tražiti vizu za Ameriku. To sa sankcijama meni više liči na nemoć. S jednim malim Miloradom Dodikom obračunava se cijela Amerika. Nekad kad ostanem sam kažem sam sebi kako sam ja to moćan. I pravo da vam kažem ismijem se.

NN: A Njemačka? Spominju se i njemačke sankcije.

DODIK: Ima ta ministrica koja to nešto spominje. Ja mogu to da razumijem, tek je došla pa hoće nešto da postigne. Ali ona nema pojma o BiH. Nema veze o tome šta se dešava ovdje. Ona je preuzela neke lobističke, medijske spekulacije da se ganja Milorad Dodik. Pa šta? Uvijek su nam bili važni prijatelji. Žao mi je što Njemačka sebi dozvoljava da uđe u problem s nama Srbima ovdje koje ja predstavljam. A asocijacije na Njemačku, bar što se mene tiče, su veoma bolne, šta nam je Njemačka činila u prošlosti. Ne bih dalje o tome. Ja želim da se stvari normalizuju, kao i oni. Ali ako oni pretenduju da navijaju za muslimane u BiH, onda moramo da razmislimo o tome.

NN: A šta ako te sankcije ne budu pogodile Vas lično, nego privredu RS? Ako zabrane poslovanje nekim firmama?

DODIK: Vidim da Vi već imate neke informacije.

NN: Zaista nemam. Nego pitam šta ako bude?

DODIK: A ja pitam zašto bi to radili? Je li to zato jer neki njihov plaćenik nešto spekuliše oni su radili ovo ili ono? Meni svaki dan ambasadori dolaze i traže poslove za njihove firme ovdje. Šta s tim? Na kraju krajeva, nije Republika Srpska učinila uspješnim naše firme poput “Integral inženjeringa”, koji redom pobjeđuje na međunarodnim tenderima, u skladu sa svim međunarodnim standardima. Nije to učinila Republika Srpska. Za to je zaslužna ta kompanija. Zašto je to nekom problem? Jesu li naše firme konkurencija nekim njihovim firmama? Prema tome, to su sve spekulacije. Meni su najvažniji moji prijatelji. A neprijatelje dobro znam.

NN: Da li je evropska priča stavljena u zapećak? Radi li se išta na tome?

DODIK: Ne radi EU ništa na tome. Da je sadašnji saziv EU htio išta dobro BiH, ne bi poslao ovakvih 14 preporuka. Ima takvih koje se nikad neće riješiti. A to je namjerno. Oni nikad nisu ni razmišljali o BiH. Oni ne žele da je integrišu. Ja sam im godinama predlagao, evo integrišite nas u EU pa onda nam pokušajte pomoći. Da li je 3,5 miliona ljudi toliki problem? Mi imamo tri, vi 500 miliona. Eto, pomozite BiH ako vam je stalo. Napravite poseban režim u kojem BiH nema pravo glasa. Samo nas nemojte folirati. Postoji analiza da 15 sadašnjih članica EU ne bi mogle izdržati standarde koje sada nama nameću. Da se ti standardi tamo primjenjuju, bili bi izbačeni. Ali za nas, može. I još ih pooštravaju.

NN: Da li to onda znači promjenu naše geopolitičke orijentacije? Jer, dosad sve što smo radili, radili smo s namjerom da postanemo članica EU.

DODIK: Ne mijenja se orijentacija, radimo i dalje. Mi ćemo i dalje raditi, ali nije to jednostran put. Znate koliko se radilo na mehanizmu koordinacije, znam da ste pratili, koliko godina smo se na to fokusirali. A ko ga sada spominje? Što nas varaju? I mene su natjerali na neke stvari koje možda nisam mislio prihvatati. Pa ste rekli da je veliki uspjeh. A gdje je to sada? Zašto samo podržavate muslimane? Za njih su samo oni BiH. To je sav problem.

NN: A u Sarajevu kažu da EU više podržava Srbe i Hrvate!

DODIK: Eto, baš se vidi kako nas podržava! Vi ste vrsni pratilac, čitam ponekad vaše članke koji su sponzorisani s raznih strana, kada pišete o tome. Često pominjete vladavinu prava, je li tako? Da li vama stvarno to što rade u BiH djeluje kao vladavina prava? Ja im kažem – molim vas, nemojte više spominjati taj termin jer ste ga vi zgazili. Kakva je to vladavina prava gdje EU podržava da tri stranca u Ustavnom sudu odlučuju o svemu, negirajući Venecijansku komisiju, koja je konstatovala da to mora da se ukine? I kad mi to potegnemo, kažu da to nije važno.

NN: Šta je onda Vaš prijedlog? Kakav biste Vi ustav predložili, šta bi to bilo?

DODIK: Najbolje rješenje je da Bosne nema.

NN: Kako da je nema?

DODIK: A šta? Imate 400 ljudi u Americi koji su napravili karijeru jer su prihvatali laži nad Srbima koje su im servirali tokom rata. I sad se ti isti ponovo vraćaju. Pa, nije to Amerika. Moguće je to da se promijeni. Bajden je pravio karijeru na priči o muslimanima, lažima o 300.000 ubijenih muslimana. On neće od toga da odustane. A doći će vrijeme da se od toga odustane i da se napravi nešto realno.

NN: Hoće li RS možda preuzeti inicijativu i izaći s nekim prijedlogom?

DODIK: Vi savršeno dobro znate da je parlament napravio platformu za pregovore. Naša predsjednica je poslala prijedlog FBiH. I šta je bilo? Hrvati pristali, muslimani neće. Sve tamo lijepo piše. Ustav BiH, a ono što je nametnuto dajte da se dogovorimo. Hoće li ostati, hoće li neki novi oblik. A oni neće. Pa dobro, neće.

NN: Šta mislite zbog čega neće?

DODIK: Oni misle, riješiće se Dodika, pa će doći neko ko će pristati na sve što oni kažu, pa će povući još na nivo BiH, pa će poslije i taj biti kriv, pa će i njega rušiti. Šta je problem? Je l’ izmišljam nešto? Jesu li Hrvati nezadovoljni? Je li i to ja izmišljam? Je l’ izmišljam da smo jedina zemlja sa strancima u Ustavnom sudu? Je li izmišljam da BiH nema visokog predstavnika jer ga nije potvrdio Savjet bezbjednosti? Jesam i za to kriv? Čovječe, nije te imenovao Savjet bezbjednosti! Daj mi tu odluku i ja ću reći – evo, sad si ti visoki predstavnik.

NN: Stvarno, kako će biti riješeno pitanje visokog predstavnika?

DODIK: Koji visoki predstavnik? Ne postoji visoki predstavnik. Nema OHR-a.

NN: A on ipak djeluje. Nekako je situacija fluidna, kako se to…

DODIK: Pa fluidna je jer muslimani vjeruju da on postoji. Pa eto im ga. Neka ga drže tamo. Slikajte se s njim. Što se nas tiče, nema razgovora s njim. Nećemo prihvatiti nijednu njegovu odluku, nijednu preporuku. Oni su se sami ukinuli, samo muslimani to ne razumiju. Postoji neka volja, kažu Amerikanci, slušao sam ja njih, evo i Britanci se vraćaju kad su otkačili Evropu, a ja vam kažem da će oni uskoro biti protivničke sile ovdje sukobljene oko mnogih stvari.

NN: Mislite EU i Britanija će biti sukobljene sile?

DODIK: Da. To najbolje govori sad odnos između Francuske, koja je vodeća zemlja EU, i Britanije. Svaki dan čujete loše vijesti između njih kako se trve.

NN: To sam htio da Vas pitam, s obzirom na to da imate bolji uvid od nas u te globalne odnose. Šta će se dešavati na globalnom nivou?

DODIK: Svijet je u potpunom haosu i neredu. Ključno je da ljudi shvate da mi dvije stvari shvatamo pogrešno. Prvo, veliki su se, kao, nešto ovdje dogovorili. Ništa nisu dogovorili. Drugo, mi mislimo da ako tamo neki trećerazredni službenik Stejt departmenta nešto progovori o BiH, to je Sveto pismo. Nije Sveto pismo.

NN: Znači, mislite da zapadni Balkan nije u fokusu?

DODIK: Ja ne kažem da nije u fokusu. Ja govorim o našim zabludama koliko smo mi njima, kao, važni. Mi smo ovdje njima u fokusu u mjeri u kojoj oni ovdje žele da pokažu svoje međusobno sučeljavanje, a ne zato što oni nama žele dobro.

NN: Samo da razjasnimo, govorite ovo Britanija, EU, Amerika, ili mislite na šire?

DODIK: Mislim na šire. Poznato je da ne funkcioniše između Amerike i Rusije. Imate ozbiljne američke analize da Amerika kasni 25 godina da se obračuna s Kinom i da je kasno da spriječi da se Kina pojavi kao lider u ekonomiji.

NN: Mislite da i to utiče na dešavanja ovdje?

DODIK: Tako je. Čuli ste priču o nekom ruskom malignom uticaju? Pa kineski maligni uticaj. A u međuvremenu ovi upravljaju i utiču ovdje. A ja želim da očuvam našu autonomiju. Ne želim da se preko naših leđa veliki tabaju, bez obzira na to ko to bio. Ja jesam protiv NATO-a, ali sam i protiv da ruska vojska ovdje dođe. Samo to niko neće da primijeti. Zašto da prihvatimo NATO kad su nas bombardovali? Ili zašto da vjerujemo Rusima, koji su bili u Ugljeviku pa otišli? I na kraju krajeva, zašto nam ne dozvolite da mi ovdje živimo naše živote?

NN: Znači, RS bi trebalo da ima distancu prema svim tim velikim silama?

DODIK: Nije pitanje distance, ja govorim o realnom odnosu snaga. A vi ne možete imati distancu, jer su oni tu i ekspanzivni su. Sad su svi na praznicima pa je neko zatišje. Ali vidjeli ste koliko ih je bilo ovdje, Amerikanaca, Evropljana. Jedino nema Rusa. Kad ste čuli da je došao izaslanik iz Kine? Osim privrednici koji hoće da grade puteve.

NN: Nema ni iz Rusije.

DODIK: Pa nema, eto. A vi kad vidite ko sve dolazi kao da vri od Rusa i Kineza. A nigdje nikoga. I onda nas optužuju da smo mi, kao, njihovi. Ja nisam ničiji. Ja sam čovjek RS. Ako dođe kineska kompanija da napravi auto-put i ponudi uslove koji su za mene prihvatljivi, ja ću prihvatiti. Ili iz Rusije, ako kažu – platićemo vam 142 miliona evra rafineriju i daćemo još 300 miliona za investicije i isplatićemo sve dugove. A samo par mjeseci ranije Pero Bukejlović i Svetlana Cenić htjeli su rafineriju prodati za jedan evro američkoj kompaniji, očišćenu od dugova i radnika. I šta sad? Ja sam napravio grešku? Ko je ovdje lud? I onda dođe Eskobar i nešto priča.

NN: Kada je zadnji put bio s novinarima rekao je da će se Amerika boriti protiv korupcije u BiH.

DODIK: Eto. A Amerika najkorumpiranija zemlja na svijetu. Samo pogledajte kako se finansiraju lobističke kuće tamo. Ne mislite valjda da nemam iskustva?

NN: I RS lobira u Americi, mislite na to?

DODIK: Eto, imamo iskustva. Samo je to neka druga priča. A kad bismo donijeli isti takav zakon ovdje, taj bi rekao to ne može. Mi, kao, nismo dostojni. Mi treba da samo slušamo, a oni će nama reći šta je dobro za nas.

NN: Spominjete Eskobara. Dugo ga poznajete?

DODIK: Da, poznajem ga dobro, bio je ovdje šef američke kancelarije.

NN: Je li istina to da ste imali lično i privatno dobar odnos?

DODIK: Pa jeste, da, istina je. Ja sam bio predsjednik Vlade, on je bio mlad momak, na početku karijere, ambiciozan, bilo mu je stalo da ponešto uspije u životu i bilo mu je važno da se sprovedu neki procesi koje smo mi započeli. Sačuvali smo stabilnost RS. Vi znate da je tada kad sam ja preuzeo mjesto predsjednika Vlade RS bila podijeljena na istočni i zapadni dio…

NN: Skoro da je bilo i sukoba tada…

DODIK: Bilo sukoba, da, to sve znate.

NN: Ne lično, doduše, više iz knjiga.

DODIK: Dobro. Eskobar je pomogao da se to objedini jer je Amerika tada preko njega tvrdila da je Amerika za Dejtonski sporazum i za integralnu RS. Ali s ove distance vidim da su oni to više bili protiv SDS-a u to vrijeme, nego što su nas nešto podržavali. Ali ja stvarno ne mogu ništa lično loše da kažem o njemu. Nemam ja neko loše iskustvo. On se nekad kretenski ponaša kad priča o tome kako je Dodik, kao, otišao da broji neke pare u Rusiju. Mogao bih i ja neke stvari reći za njega, ali mislim da još nije pristojno. Reći ću kasnije. Ja ne bih želio da taj odnos koji smo imali tada završi na takav način.

NN: Je li on glavni čovjek Amerike ovdje?

DODIK: Nije on glavni čovjek. Mi smo kreteni koji misle da je bog i batina kad neko dođe sa strane.

NN: Ne znam koliko je to…

DODIK: A šta trebam? Ja ću opet reći da mi se j..e za njegovim sankcijama.

NN: A stvarno ste to rekli?

DODIK: Pa da, ima stenogram.

NN: I šta je odgovorio?

DODIK: Ništa. Zaćutao. Ćutao je pola minuta. On kaže – imamo paket sankcija koji smo spremili za političare koji se suprotstavljaju američkim nacionalnim interesima. A ja mu kažem – j..e mi se za tebe i za tvoje sankcije. Eto. I to niko nije demantovao. A mislite li da američka ambasada ne bi demantovala da nije tako bilo? Eskobar radi svoj posao. To je birokratski posao, gdje on ima neki nalog da uradi neke stvari.

NN: Eto, kad pričamo o tome, šta SAD žele u BiH?

DODIK: Oni pod plaštom funkcionalne BiH svjesno ili nesvjesno grade unitarnu BiH. A takva BiH je protiv našeg nacionalnog interesa, protiv naše političke volje. Oni sad hoće da tu našu političku volju skrše da bi imali institucije u kojima bismo se mi klali i nešto domunđavali i donosili odluke, a oni bili kao neki posrednici stalno. To ne ide. Nema te BiH koju oni žele. U vrijeme kad je pobijedila ta koncepcija BiH ravnopravna je bila i druga opcija, koja je zastupala drugačiju opciju.

NN: Kad je to bilo?

DODIK: To je bilo 1994. godine. Od 1993. se u američkoj administraciji vodila polemika o tome kako to završiti. Sendi Berger je bio zadužen za nacionalnu bezbjednost, je li tako? Olbrajtova je bila državna sekretarka i nosila je ovu ideju o Bosni. Berger je govorio da je najbolje, a on je bio veoma autoritativan čovjek, drugi čovjek, jači od Olbrajtove tada – pošto muslimani ne mogu da ubijede Srbe da tamo ostanu, treba im dati rok od tri godine…

NN: On je rekao da Amerika treba da da rok od tri godine da se vidi može li BiH opstati, a ako ne – da se da Srbima mogućnost da se pripoje Srbiji?

DODIK: Da, to je to. Poznato Vam je to? Eto. Zašto neko misli da i sada nema tamo ljudi koji tako misle? Zašto da ja prihvatim samo mišljenje koje zastupa Eskobar? On će biti i otići. On ima svoj mandat ovdje, koji je do kraja Bajdenove administracije. Kojoj vjerujem da će brzo biti kraj. Na sljedećim izborima sad.

NN: Izbori za tri godine.

DODIK: Ali imate izbore sad za Kongres. Sve analize govore da će republikanci dobiti Kongres. Sad imaju Senat.

NN: Senat drže demokrate. Pola – pola je, ali potpredsjednik ima presudan glas.

DODIK: Dobro. I kod njih je ušla ta balkanizacija. A oni kažu – mi smo loši. Polako. Mi moramo biti svjesni sebe. Nema tog Eskobara, nema nikog… Možda će nekom biti smiješno, ali ja mislim da nema čovjeka sada na Zapadu kojem ja ne bih mogao da pogledam u oči i kažem zašto mogu ili ne mogu da pristanem na nešto. Nema tog autoriteta koji bi meni rekao – moraš to da uradiš i da ja kažem da hoću.

NN: Ja pričam često s njima i oni uvijek, ali stvarno uvijek, kažu da im je stalo do Dejtona i da uvažavaju interese RS.

DODIK: Evo da ja sad ne bih nešto pričao… Uzmite samo šta je RS bila 1998. godine, odnosno šta je bila po Dejtonu, a šta je danas? Gdje je sud? Gdje su tužilaštvo, finansije? Da ja nisam odbio, gdje bi nam danas bila policija? Šta bi bilo od RS? Po njima, RS bi bila neki prazni geografski pojam. Je l’ nije tako? Pustite te njihove folove.

NN: Ima li još neka zemlja koja je za nas bitna? Govorili smo o SAD, ima li i neka druga?

DODIK: Na koju konkretno mislite?

NN: Recimo, Mađarska. Da li je to sad bitna zemlja za RS?

DODIK: Orban je veliki lider jedne uspješne zemlje. Njemu uspjeh neće da trpe. To je čovjek koji je posvećen porodici, čovjek koji smatra da ne treba favorizovati LGBTQ populaciju. Ja se s njim slažem. Ja nisam protiv bilo kojih osobina bilo kog čovjeka, žene, muškarca. Neka radi ko šta hoće. Ali to treba da bude stvar ljudi, a ne države.

NN: A u političkom smislu? Hoće li biti realizovana ta pomoć Mađarske RS?

DODIK: Mi imamo ozbiljne dogovore i na tom planu radimo. Naravno da će biti. Mi razvijamo i neke projekte u oblasti energetike. Mađarska je blizu i ja moram da kažem da smo mi veoma zainteresovani za njihov projekat vezan za jačanje porodice. Mađarska je jedina evropska zemlja koja ima povećan natalitet. Zašto mi ne bismo uzeli to što je dobro? Da neću preuzeti one holandske zakone?

Izvor: nezavisne