Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast/Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman/Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;/Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;/Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta/Sa šezdeset skupocenih sekunda,/Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,/I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj
Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe Gube i osuđuju te; Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe, Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju; Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući, Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž, Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji; I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš I jednim zamahom staviš sve na kocku, Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak; Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više Do volje koja im govori: Istraj!
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.
