Grešiš, istok nije moj, istok nije ničiji, istok je svačiji… Istok nije strana sveta, istok nije suprotnost zapadu, istok je suština a zapad postoji samo dok ga trošiš i dok te troši…
Piše: Mihailo Medenica
Zapad je civilizacija mašine – istok je civilizacija duše!
Zapad je život učinio lakšim – istok je život učinio lepšim.
Zar nije lepši čim je lakši?
Ne, naprotiv, lakoća je lažni dar a lepota je spoznaja, slobodna misao, rastrčani pogled, promišljanje…
Misliš da toga nema i na zapadu?
Ima ali moraš biti bogat da bi bio slobodan – istok je bogatstvo slobode za koju zapad ne bi žalio novaca, ali se ne kupuje.
Na zapadu se sloboda proizvodi, kao i svaka roba, ima svoj rok, kvarljiva je, ljudi žure da je potroše do isteka roka…
Sve je na prodaju, i na tom tvom istoku!
Grešiš, istok nije moj, istok nije ničiji, istok je svačiji…
Istok nije strana sveta, istok nije suprotnost zapadu, istok je suština a zapad postoji samo dok ga trošiš i dok te troši…
Glupost! Evo, reci iskreno gde bi radije živeo da možeš da biraš?
Vidiš, u tome i jeste suština- ne moram da biram, ja već živim tamo gde mi je najlepše, to je istok pa da si i na zapadu- zapada, shvataš..?
Rekoh ti da istok nije strana sveta već misao!
Najlepše ti je tu gde živiš kao pas?! To ti je ta misao?
Živim teško, da, ali istok u meni je ta uteha da sam i u teskobi potpuno slobodan. Nemam koliko mi treba ali zapravo imam i više nego što mi treba jer znam koliko mi je potrebno, sve preko toga je htenje što melje i satire čoveka u čoveku.
Šta, ne bi voleo da živiš pristojno?
Eto, to je taj zapad u tebi! Zar nije pristojan život ako ga živiš po meri čoveka u sebi i čoveka u drugima?
Živim teško ali živim lepo.
Nemam da priuštim deci dovoljno, bude dana i kada se bezmalo gladuje, ali to je ništa ako sačuvaš lepotu života.
Opet ti kažem, lepota je kad si i gladan ali kad je čovek u tebi sit! Bez hrane možeš nekoliko dana, ali bez duše- ni tren!
Znači, zapad nema dušu jer se živi lepo?
Zapad nema dušu jer ne zna šta je lepo, shvati!
Zapad je kad moraju da ti napišu: „Ne gazi travu!“, a istok je kad je nećeš zgaziti, ne mora niko to da ti pomene.
Zapad je strah od Boga, istok je ljubav prema Bogu!
Plašim li se Gospoda – plašiću se sebe, a uplašen od sebe načiniću najveća zla… Istok je sidrište čovekovo.
Dakle, na zapadu baš ništa ne valja?!
Valja, naravno! Valja istok!
Zapadna postignuća su život učinila lakšim, tačno, ali kao vapaj jer su od života načinili presudu, kaznu, okov i kamen.
Istok nije suprotnost zapadu, istok nema suprotnost jer ni život je nema. Smrt nije suprotnost, to je budalasti strah da od čoveka ostaje onoliko koliko spuste u zemlju… Istok je promisao, zapad je etiketa na ambalaži…
Ti si sit i tebi je to dovoljno, jedina ti je misao kako da svariš sve to – ja sam gladan, ali nisam očajan zbog toga, imam stotinu pitanja i naći ću stotinu odgovora dok će tebe sitog pojesti glad za jednim jedinim odgovorom: kako da svariš sve to!
Ti život jedeš, oblačiš, obuvaš, kačiš na ofingere, kriješ po kutijama- ja ga jednostavno volim, navučem ga kao najomiljeniju podranu majcu i idemo…
Istok, dobri moj, nije tamo gde ćeš pokazati rukom suprotno od zapada, već tamo gde ćeš poći kad te život zove, a ne kad život dozivaš dok mu ne istekne rok s ambalaže…
Istok je ta želja u tebi da razgovaramo do jutra, da kao kontriraš dok se raduješ čoveku što se rita u tebi.
Istok je to što silno želim da razgovaram s tobom znajući da to nije gubljenje vremena, jer gde se čovek sa čovekom razgovara tu se minuti „usitne“ na vekove, ako me razumeš..? To je istok, gde ne mislimo isto ali nam je silno potrebno i divno da se razgovorimo.
Zapad je koliko ćemo večeras potrošiti da svi vide- istok je koliko ćemo sutra dati, da niko ne vidi…
Mihailo Medenica
