Sve što bih rekao danas, nije poziv na linč ovoga ili onoga. Poziv je da linčujemo sami sebe, jer smo već odavno saučesnici, jer ćemo se već u sledeću nedelju, bez imalo srama i stida smejati nečijoj nespretnost, naivnosti, dobroti… Smejaćemo se sebi
Ovako počinje priču Branislav Vučić, prijatelj mladog Mladena Dulića iz Laktaša, koji se ubio posle snimka koji se širio društvenim mrežama, a na kojem je ismejan kad je tražio posao na benziskoj pumpi.
– Neće nam pasti na pamet da ne podelimo video, jer treba nasmejati druga(ricu), uz poruku, pa je l’ ovo moguće. Mi ćemo se smejati, a neko će plakati i otići će da nam ‘ne smeta’. Nije Mladen prvi što je otišao, bilo je Mladena i pre. I pre su se smejali “drugačijima”, a oni su se gasili. Oni su se gasili, a mi se samozapaljivali i tražili još ‘hrane’.
Eh, da smo na greškama starim, naučili da budemo samo ljudi… Za porodicu Dulić imam samo reči hvale, a to ćete čuti i od građana Laktaša, za Mladena posebno. Dečak koji je živeo u paralelnom svetu, onom dobrom zemaljskom, gde rastu krila za najlepši let u slobodu. Za kratkog života je izgovorio više dobrih jutara, dobrih dana, dobrih večeri i lakih noći, nego nacija neka – kaže Branislav.
Imamo još vremena da budemo ljudi, da odolimo iskušenjima modernog doba, da živimo i da Mladeni, Gorani i sva naša deca u budućnost ponesu samo najbolje, kaže Branislav.
– Oprosti nam Mladene, oprostite deco što smo vam se smejali, umesto da vam brišemo suze. Kako gubimo vas, i naše neće imati ko da obriše… – rekao je Vučić.
Branislav je napisao i pesmu koja će biti pročitana na Mladenovoj sahrani:
Rekli su mi, a ja ću pričat’ dalje… Rekli su mi da si iz ljubavi rođen.
Rekli su mi da si bio dobro dijete.
Rekli su mi da si dobrim vođen.
Rekli su mi da si čuvan rijedak cvijete.
Rekli su mi da si bio voljen.
Rekli su mi da si na oblaku spav’o.
Rekli su mi da si htio samo bolje.
Rekli su mi da si leptire pozdravlj’o.
Rekli su mi da mrave nisi gazio.
Rekli su mi da ti niko nije smet’o.
Rekli su mi da si na sve pazio.
Rekli su mi da sve oko tebe, bilo je sveto.
Rekli su mi da si voljet’ znao.
Rekli su mi da si pušt’o druge.
Rekli su mi da nisi bio zao.
Rekli su mi srca punog tuge…
A, ja ću reći, ono što još nismo,
za odlazak tvoj, puno krivi svi smo.
Jer Bog dragi anđela nam dadne,
da za raj nas pripremi, pokajanja gladne.
Jer Bog dragi anđela posla’ mila,
da nas čuva, a mi, mi slomismo mu krila.
Putuj Mladene, jer s’neba si i došao, tvoja anđeoska duša ostavila je zlatni prah, svim stazama kuda si prošao…
