Pazite se ove vrste zaljubljenosti…

Erotomanija je vrsta psiholoĆĄke varke – kada neko veruje da je druga osoba zaljubljena u njega/nju, iako to nije slučaj.

Kao primere erotomanije, moĆŸete se samo setiti brojnih uhoda koje prate poznate ličnosti, veruju da su u vezi sa njima, obasipaju ih poklonima i progone na svakom koraku – oni iskreno veruju da su u uzajamnom ljubavnom odnosu sa osobom koja je predmet njihove zaljubljenosti.

Međutim, erotomanije moĆŸe biti i suptilnija od ovakvih primera, i mnogi od nas su podloĆŸni tome.

“To je ekstremni vid simpatije ili zaljubljenosti, kada osoba obmanjuje sebe i ubeđena je da je neko drugi – najčeơće neki nepoznati stranac ili slavna ličnost – zaljubljen isto koliko i on”, objasnila je ekspert za seks i ljubavne odnose, Trejsi Koks.

Erotomanijaci veruju u to da druga osoba, koja je “zaljubljena u njih”, govori u ĆĄiframa kako bi sakrila ljubav, je ona (iz nekog razloga), ne sme biti javna.

“Kada neka poznata osoba tokom TV intervjua dodiruje kravata, erotomanijak će to tumačiti kao tajni signal njihove ljubavi”, dodala je Koks.

Reagularna zaljubljenost i erotomanija se mogu razlikovati. Ukoliko vam se neko jednostavno mnogo sviđa, onda je to zaljubljenost, ali sa erotomanijom, vi ste ubeđeni da se i vi mnogo sviđate toj drugoj osobi, a da to definitivno nije slučaj.

Evo kako je sve to objasnio psiholog Glen Vilson, koji je stručnjak za disfunkcionalna seksualna ponaơanja:

Erotomanija je iluzija da je neko voljen od strane druge osobe, ali da uvek postoji neĆĄto ĆĄto ih sprečava da to objave drugima. Najčeơće se javlja kod ĆŸena u srednjim godinama, koje veruju da je neki muĆĄkarac iz “visokog druĆĄtva”, koji im je poznat (njihov lekar, advokat ili poznata ličnost), tajno zaljubljen u njih.

One veruju kako ovi muĆĄkarci iskazuju “male signale” njihovog interesovanja (značajni pogledi ili noĆĄenje kravate u boji koja je njima omiljena) ili da ih kontaktiraju putem telepatije ili medija.

Tada, ove ĆŸene, uzvraćaju dobijenu “paĆŸnju” tako ĆĄto počnu da ĆĄalju pisma, poklone, zovu ih ili pokuĆĄavaju da posete. Ukoliko ih njihov “tajni oboĆŸavatelj” odbije, one to samo vide kao deo toga ĆĄto oni moraju da kriju njihovu zabranjenu ljubav.

Erotomanijaci povremeno postanu opasni ako ubede sebe da je partner osobe u koju su zaljebljeni, ono ĆĄta stoji između njih i ĆĄto je prepreka da se “veza” obelodani.

Vilson dalje naglaĆĄava da je erotomanija retka bolest i da, iako je prvenstveno zastupljena kod ĆŸena, muĆĄkarci takođe mogu izraziti ovakvo ponaĆĄanje.

Zapravo, erotomanija kod muĆĄkaraca je joĆĄ opasnije, a Vilson ističe primer DĆŸona Hoknija koji je upucao američkog predsednika Regana, jer je navodno ĆŸeleo da impresionira DĆŸudi Foster, kojom je bio opsednut od kada je pogledao film “Taxi Driver”.

“Uhođenje i erotomanija su ‘napredne’ forme muĆĄkog i ĆŸenskog ponaĆĄanja koje se javlja usled nekih psihijatrijskih poremećaja u meĆĄavini sa usamljenoơću i manjkom samopoĆĄtovanja. Sve u svemu, agonija ljubavi je u svakom aspektu intenzivna”, zaključio je Vilson.

Ukoliko sumnjate da imate erotomaniju, savetuje se odlazak kod lekara opơte prakse, koji će vas dalje uputiti kod psihijatra. Problem je ơto erotomanijaci ne prepoznaju da imaju problem i samim tim se neće nikome ni obratiti za pomoć, jer smatraju da im nije potrebna.

Mondo,rs