Autor Fonda strateške kulture Predrag Ćeranić rekao je da je politički mentor Bakira Izetbegovića turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan i da, u stvari, Erdogan pravi kalifat, a ne (vođa “Islamske države” Abu Bakr) Al Bagdadi.
Ćeranić je na skupu o Sudu i Tužilaštvu BiH, održanom u Beogradu, istakao da izbor novog direktora Obavještajno-bezbjednosne agencije (OBA) BiH Osmana Mehmedagića treba posmatrati u širem kontekstu onoga ko ga je predložio i ko stoji iza njega.
On je rekao da je za šefa OBA na insistiranje Bakira Izetbegovića postavljen ratni pratilac njegovog oca Alije Izetbegovića uprkos protivljenju Amerikanaca, te ocijenio da to pokazuje da je snaga Bakira Izetbegovića, u stvari, u turskom predsjedniku Erdoganu, koji je njegov politički mentor.
Ćeranić je naveo da je Izetbegović, povodom odluke Ustavnog suda BiH kojom je 9. januar kao Dan Republike Srpske proglašen neustavnim, poručio Srbima da su to “previše emotivno primili”, što je ista rečenica koju je uputio Erdogan Rusima povodom obaranja ruskog aviona u Siriji.
“Ako pratite situaciju na Bliskom istoku i širem regionu, doći ćete do zaključka da Erdogan pravi kalifat, a ne Al Bagdadi. A, u tom projektovanom kalifatu je i Bliski istok i Balkan, odnosno dijelovi Srbije i BiH”, istakao je Ćeranić.
On je naglasio da se referendumom o Sudu i Tužilaštvu BiH istovremeno dovodi u pitanje rad i postojanje Sipe i Obe, s obzirom na to da su ove agencije, a pogotovo Sipa, vezane za Tužilaštvo BiH.
“Referendum nije želja za separatizmom, nego protest protiv nepravde i diskriminacije”, rekao je Ćeranić, docent na Visokoj školi unutrašnjih poslova Banjaluka.
Navodeći da je, prema najnovijim podacima Centra za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske, pravosnažno za ratne zločine osuđeno 147 Srba na 1.541 godinu zatvora ili 79,2 odsto, 36 Bošnjaka na 221 godinu zatvora ili 11,4 odsto i 22 Hrvata na 183 godine zatvora ili 9,4 odsto, Ćeranić je ocijenio da je referendum odgovor na to.
On je istakao da su nepredviđene i antidejtonske institucije Sud i Tužilaštvo BiH, koje, umjesto da doprinesu pomirenju konstitutivnih naroda u BiH i građenju zajedničke budućnosti, duplim standardima održavaju zamrznute stanje međunacionalnog nepovjerenja.
“Dejtonskim sporazumom nisu projektovane ni agencije za provođenje zakona – Sipa i Oba, a Tužilaštvo je više transmisija ovih agencija, koje često znaju da budu kreatori određenih pojava i samog procesuiranja”, rekao je Ćeranić.
Beogradski analitičar Slobodan Antonić poručio je da je važno da u Republici Srpskoj vlast i opozicija postignu nacionalni konsenzus da bi Srpska opstala i da je potrebno utvrditi jasne kriterijume onoga šta je u interesu srpskog naroda, a šta je borba za vlast.
Navodeći da je u BiH izvršeno 65 nedemokratskih poteza, s obzirom na to da je 65 nadležnosti uzeto od Srpske i preneseno na BiH, Antonić je ocijenio da ta strategija “kao da nema kraja” i da je ideja referenduma o Sudu i Tužilaštvu da se taj proces zaustavi.
On je naveo da su, uprkos međusobnim optužbama, vlast i opozicija u Srpskoj saglasne da su Tužilaštvo i Sud BiH diskriminatorni prema Srbima i naveo da nisu procesuirani neki od najstrašnijih ratnih zločina nad Srbima.
Antonić je rekao da je za svega deset od 7.480 ubijenih srpskih civila donesena presuda, što pokazuje da u Sudu i Tužilaštvu BiH nešto nije u redu, a to su priznale i SAD kada je njihov predstavnik rekao da je glavni tužilac pod velikim uticajem bvošnjačkih političkih snaga, a tužilaštvo pod uticajem tvrdokornih sljedbenika SDA.
Advokat Slavka Kojić iz Fonda strateške kulture rekla je da u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma nema termina da visoki predstavnik ima ovlašćenje da donosi bilo kakve pravne akte, te dodala da su pravosudne funkcije u nadležnosti entiteta, a Srpska se nikada nije saglasila da ih prenese na BiH.
Ona je navela da nametanjem rješenja i uzurpiranjem ustavno-pravne vlasti, visoki predstavnik grubo krši Dejtonski sporazum i Ustav, dajući sebi za pravo da uređuje materiju koja se može urediti samo Ustavom.
Kojićeva je navela da Dejtonski sporazum ne poznaje Savjet za provođenje mira (PIK) i bonska ovlašćenja, a pravi cilj osnivanja PIK-a nakon Dejtona jeste da se izvrši revizija Dejtonskog sporazuma i unitarizuje BiH protivno volji naroda u Republici Srpskoj.
“Bonska ovlašćenja, u stvari, ne postoje jer PIK nema te ingerencije, a visokom predstavniku je njima dato ovlašćenje da protivpravno djeluje i razvlašćuje Srpsku. Srbima ne preostraje ništa drugo nego da posegnu za referendumom i da prekinu to pravno nasilje visokog predstavnika”, rekla je Kojićeva.
Ona je dodala da je jako bitno da se nakon sprovođenja referenduma o Sudu i Tužilaštvu u BiH u Republici Srpskoj volja naroda sprovede odlučno i dosljedno i da se donesu odgovarajući zakoni.
Stefan Karganović iz “Istorijskog projekta Srebrenica” rekao je da prijetnja bonskim ovlašćenjima visokog predstavnika da se spriječi održavanje referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH u Republici Srpskoj ili ponište rezultati referenduma nije samo puka teoretska mogućnost, nego realni scenario i da rukovodstvo i javnost Republike Srpske moraju biti spremni da reagujuju na odgovarajući način.
Karganović je naveo da se tekst o bonskim ovlašćenjima nigdje ne može naći i podsjetio na analizu britanskog politikologa DŽona Lokmana da formalno-pravno bonska ovlašćenja ne postoje i da ih Dejtonski sporazum ne poznaje i da označavaju, u stvari, podsticaj PIK-a da visoki predstavnik maksimalno koristi svoje već postojeće prerogative za Dejtonski sporazum.
“Bonska ovlašćenja Dejton ne poznaje. Znači – PIK prenosi ovlašćenja na visokog predstavnika, a on ih koristi za vanistitucionalno, samovoljno i protivpranvo mijenjanje ustavnopravnog poretka u BiH. Bonska ovlašćenja su drski i bezobrazni blef, čije su žrtve Srbi”, rekao je Karganović.
