Dejana Bačko rođena bez gornjih ekstremiteta je od neprilagođenog deteta koje nisu želeli da prime u vrtić izrasla u studentkinju Akademije umetnosti. Prvih pet godina života Dejana je provela u jednom od domova za decu sa posebnim potrebama. Njeni roditelji su shvatili da njoj tamo nije mesto, te su je vratili kući. Tako joj je svaki naredni pokušaj diskriminacije bio samo podsticaj da napreduje.
Posvetila se slikarstvu, a velike uspehe postiže u inostranstvu izlažući svoja jedinstvena dela oslikana nogama.
– Nikada me nije sputavalo u životu to što sam rođena bez ruku. Uz majku Sandru, koja mi je najveća podrška, sve mogu. Jedino ne mogu da zakopčam dugme na farmericama – kaže Dejana.
Od svoje pete godine počinje da uči kako da živi samostalno. Učila je kako da se obuče, opere zube, namesti krevet, a nisu joj strani ni kuhinjski poslovi. Tada je počela njena čarolija sa platnom. Oslikala je puža, a četiri godine kasnije počinje istraživanje sa bojama.
– Bilo je teškoća dok nisam savladala tehniku crtanja nogama, ali kasnije je sve bilo prirodno. Nakon što sam naučila da slikam, počela sam da koristim boje. Najviše volim da radim sa akrilnim bojama. Imam više od 500 radova, a najčešće slikam mrtvu prirodu, portrete i pejzaže – kaže Dejana za koju od malena nije bilo prepreka.
Tako i danas, svaki dan iz Bačke Palanke putuje na Akademiju kako bi slušala predavanja. Pojedine kolege su na početku iz znatiželje posmatrale Dejanin način rada, ali su se navikli na njen stil slikanja.
– Kako sve radim nogama, umorim se dok se ne popnem na Petrovaradinsku tvrđavu kako bih prisustovala predavanjima na Akademiji. Radim na tome da se preselim u Novi Sad i iskreno se nadam da će se to dogoditi u skorije vreme – kaže naša
Dejanina izložba u Novom Sadu 27. decembra
Dejana je do sada izlagala u Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu, a dva puta je izlagala u Beogradu. Dejana sa prijateljem iz srednje škole Srđanom Gatarićem priprema izložbu koja će biti upriličena 27. decembra u klubu „Pelican International Social Exchange“. Tom prilikom biće izložene Dejanine slike i Srđanova vajarska dela.
Na času slikanja Dejanin štafelej se razlikuje od ostalih jer je niže postavljen. Većinu poteza ona radi levim stopalom.
Profesor Akademije Vlado Rančić kaže da je Dejana vredna, hrabra, ali da je očekuje dosta rada i da sve zavisi samo od nje.
– Sve što radi je korektno, a od nje zavisi u kom pravcu će dalje ići. Da ne bi stala na tome, treba da uči kako bi napredovala i bila bolja – kaže Rančić.
Dejana osim što crta i slika, ona i pliva, igra fudbal.
Novak Đoković joj je idol i zbog toga je do sada oslikala nekoliko njegovih portreta, a neostvarena želja joj je da upozna svetskog asa u tenisu.
– Znam da je nemoguće, ali volela bih da upoznam Novaka, jer za njega nema prepreka i najbolji je u svemu. Neprevaziđen je u tenisu, ali u drugim stvarima u životu – kaže mlada umetnica.
