– Svetli sa tvoga čela, sunce petokrako – poručuje Ljubivoje Ršumović u stihovima, u čast malog Slavoljuba Kovića, dečaka velikog srca, koga su Nemci ubili 1942. godine.
Streljali su ga, a imao je samo 17 leta. Svega nekoliko meseci nakon što se priključio grupi partizana, u decembru 1941. u Milini na Ceru zarobljen je od strane Nemaca.
Odveden je u logor Zabran kod Šapca sa ciljem da pomoću njega saznaju imena partizana i njihovih saradnika.
Tamo je na svirep način mučen. Što su ga više mučili i tukli on je glasnije govorio “Tucite, ubite, pobeda je naša”.
Na Badnje veče 1942. godine, Nemci su bajonetom urezali zvezdu petokraku na čelu ovog mališana i tako krvavog ga fotografisali. Tri dana kasnije, 10. januara 1942. Slava je streljan sa svim ostalim zarobljenicima.
U čast malog Slave Ljubivoje Ršumović napisao je “Poemu o ćutanju”. Ovo su stihovi koji gađaju u srce.
Slavoljubova zvezda
“To što si ti učinio nije mogao svako,
to mora da se pamti
i kada nesreće odu,
svetli sa tvoga čela,
sunce petokrako,
kao najljubavnije reči:
– Slava voli slobodu”
Slava, kako su ga zvali, rođen je 21. avgusta 1924. godine u Bogatiću, u siromašnoj porodici. Imao je teško detinjstvo. Sa tri godine ostao je bez oca, a zbog neuhranjenosti i loših uslova života, školu je upisao sa zakašnjenjem od dve godine. Posle osnovne škole, upisao je krojački zanat, ali ga nije završio zbog Drugog svetskog rata, koji je počeo u to vreme.
