Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u pravu da je Srbiji u interesu da ima dobre odnose sa NATO-om. Prvo, zato što bezbjednost Srba na KiM, nažalost, direktno zavisi od milosti NATO-a.
Drugo, zato što je za nejakog uvijek dobro da nije u zavadi sa siledžijom i banditom iz komšiluka. Vučić je u pravu i da je “njegov” sporazum sa NATO-om samo posljednji u nizu od pet-šest sličnih sporazuma koje je Srbija sklopila u vrijeme Miloševića, Koštunice i Tadića.
Ali u pravu su i protivnici NATO-a koji zahtijevaju da u procesu uređenja svojih odnosa sa NATO-om Beograd pokrene i pitanje nadoknade štete pričinjene bombardovanjem Srbije 1999. godine i pitanje otklanjanja posljedica bombardovanja. Jer NATO još sije smrt po Srbiji i BiH. U bombardovanju SRJ, NATO je ubio više hiljada građana Srbije – Srba i Albanaca. Njihove porodice imaju pravo na izvinjenje, ali i materijalno obeštećenje.
U agresiji NATO-a Srbija je pretrpjela štetu od 100 milijardi dolara. Vučić i Dačić, ali i Tadić i Koštunica, moraju objasniti zašto nikada nisu zatražili da šteta bude nadoknađena? U novijoj istoriji Evrope ustalila se praksa da agresori koji izazivaju ratove na kraju moraju platiti ratnu štetu. Ne postoji nijedan razlog da varvarska agresija na Srbiju bude izuzetak. Beograd mora zahtijevati da NATO očisti zemljište koje je zatrovao osiromašenim uranijumom. Po podacima NATO-a, na Srbiju je bačeno 420.000 projektila, ukupne težine 22.000 tona. Od toga 31.000, dakle svaki 13. projektil sa osiromašenim uranijumom. Vojska Srbije tvrdi da ih je bilo 45.000, sa 15 tona osiromašenog uranijuma, dok ruski vojni izvori tvrde da je u pitanju čak 90.000 projektila, sa 30 tona uranijuma.
Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, učestalost obolijevanja od raka u centralnoj Srbiji poslije bombardovanja porasla je kod muškaraca za oko 22, a kod žena za 16 odsto. Učestalost raka prostate porasla je za čak 60 odsto, mokraćne bešike za 37, debelog crijeva za 29, a karcinoma pluća za 16 odsto. Kod žena je uočen porast obolijevanja od raka debelog crijeva za 25 odsto, pluća za 24, materice za 17 i tumora dojke za sedam odsto. Na Kosovu je stanje još gore – tamo je broj oboljelih od raka u odnosu na 1998. godinu povećan za više od 200 odsto!
Zvanični Beograd je dužan da vodeći računa o bezbjednosti Srbije održava dobre odnose sa NATO-om. Ali je još “dužniji” da pokrene pitanja naknade basnoslovne štete i zaštite zdravlja svojih građana. Nema suverene države koja to ne bi učinila.
