Povećanje unutarstranačkog cenzusa za dobijanje mandata na opštim izborima u BiH sa pet na 30 odsto, odnosno na 15 odsto za lokalne izbore, za predstavnike NVO sektora je nedostižan prag, dok će, po mišljenju stranaka, to biti dodatna motivacija kandidatima da se bore za podršku birača.
Ovako visok cenzus ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji koja ima poluotvorene liste, a standard je između sedam i deset odsto. To je razlog što neki analitičari tvrde da se ovim predloženim izmjenama izbornog zakonodavstva u BiH na mala vrata uvode zatvorene liste i “disciplinuju” stranački kandidati.
Član koalicije “Pod lupom”, koja je nadzirala prošle opšte izbore, Vehid Šehić, inače bivši član Centralne izborne komisije BiH (CIK), povećanje unutarstranačkog cenzusa za šest puta, koje je dogovorila Interresorna radna grupa i koji će se uskoro naći u parlamentarnoj proceduri, smatra neprihvatljivim i nedostižnim.
Interesne grupe
– Već dugo sve političke stranke na sve načine pokušavaju da uvedu zatvorene liste i time onemoguće građane da, u okviru svog političkog favorita, biraju one kandidate za koje oni, a ne politički vrh, smatraju da mogu najbolje upravljati građanskim interesima. Povećanje praga na 30 odsto je faktički uvođenje zatvorenih lista jer je nemoguće da se osvoji toliki broj glasova. Ono što se predviđa za lokalne nivoe od 15 odsto je apsolutno neprihvatljivo jer postoje kantoni koji imaju manje stanovnika nego neki gradovi – objasnio je Šehić.
On smatra i da su stranke ovim pokazale da su interesne, a ne ideološke grupe.
– Ovo je pokušaj disciplinovanja kandidata na listama na način da će sigurno biti onako kako stranka uredi raspored na kandidatskoj listi. To će odrediti rezultat izbora. Treba se boriti protiv ovog cenzusa. Ako težimo Evropi i uvođenju evropskih standarda, treba da primijenimo evropske standarde. U Hrvatskoj je cenzus 10 odsto – dodao je Šehić.
Dostižan prag
Lazar Prodanović, član Interresorne grupe za izmjene izbornog zakonodavstva BiH i poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, ne slaže se s ovakvom ocjenom i objašnjava da predloženi cenzus nije nedostižan, te da o tome svjedoče i aktuelni statistički podaci.
– U Parlamentarnoj skupštini direktno se bira 30 kandidata, od toga devet u tri izborne jedinice u RS i 21 u pet izbornih jedinica u FBiH. Ukupan broj kandidata koji je na prošlim izborima imao iznad 30 odsto ličnih glasova je stotinu. Kada je u pitanju Narodna skupština RS, od 63 poslanika koja se direktno biraju, 21 ne bi prošao po novom sistemu. Prag od 30 odsto jeste visok, ali je dostižan – istakao je Prodanović.
On je kazao i da su postojali prijedlozi da se liste zatvore, ali da je to ocijenjeno kao vraćanje korak unazad, kao i da se na svim nivoima ide na cenzus od 30 odsto, ali da je za lokalne skupštine usaglašeno da to bude 15 odsto ličnih glasova.
– Povećanje zadatog procenta na 30 odsto daće dodatnu motivaciju pojedincima da se bore za osvajanje glasova i podršku. Ovo je prijedlog koji ide u redovnu parlamentarnu proceduru i biće ga moguće mijenjati – dodao je Prodanović.
Sve završiti u aprilu
U CIK-u BiH očekuju da će se vrlo brzo izmjene Izbornog zakona BiH naći u redovnoj parlamentarnoj proceduri, da bi već u aprilu to pitanje moglo u potpunosti biti završeno i da bi početkom maja Centralna izborna komisija mogla raspisati lokalne izbore za organe vlasti u svim lokalnim jedinicama u BiH. Nakon zakonskih izmjena, neophodno je donijeti i odgovarajuće podzakonske akte, a lokalni izbori u BiH trebalo bi da budu održani prve nedjelje u oktobru, odnosno 2. oktobra.
