Živimo u kreativnim vremenima. Medicina je toliko napredovala da praktično nijedan čovjek nije potpuno zdrav. Država je toliko moćna da više niko nije slobodan. Oko nas caruje demokratija, što znaći da puno nekompetentnih bira malo korumpiranih. Danas najbolji sportista, glumac ili pevač zarađuje hiljadu puta više od najboljeg učitelja, vaspitača ili lekara.
Materijalno bogatstvo prati duhovna praznina. Gradimo sve više zgrade, a prag tolerancije nam je sve niži. Gradovi se šire, a pogledi na svet sužavaju. Kupujemo više stvari, ali u njima manje uživamo.
Povećava se površina stanova u kojima živi sve više samaca. Porodice su bogatije, ali se parovi češće razvode. Raste broj lepih kuća i razorenih domova. Tehnološki napredak nam štedi vreme kojeg imamo sve manje. Naučili smo da žurimo i zaboravili da strpljivo čekamo.
Raste broj stručnjaka i nerešenih problema. Obrazovaniji smo, ali ne i mudriji.
Više znamo, a slabije prosuđujemo. Raste broj humorističkih serija i bolesnih od depresije. Stalno se ljutimo, stalno smo umorni. Mozganje pred knjigom zamenili smo vegetiranjem pred ekranom. Živimo duže, ali ispraznije.
Okruženi smo brzom hranom i sporom probavom. Trećina čovečanstva umire od gladi, a trećina od bolesne debljine. Imamo na stotine Facebook prijatelja i nijednog pravog druga. Raste broj visokih ljudi i sitnih duša. Često se svađamo, retko volimo, s lakoćom mrzimo. Dobar ukus je zamenio šund.
Masovna kultura stvara masovne histerije i masovne ubice. Posećujemo udaljene planete i asteroide, a ne poznamo najbliže komšije. Centar našeg zivota postao je šoping centar.
Ponosno jedemo “zdravu hranu”, a puštamo da nam mediji truju duh. Sve je više informacija, a sve manje prave komunikacije. Svemu znamo cenu, a ničemu vrednost. Uče nas da zaradimo za život, ali ne i da živimo.
Nekad smo stvari trošili, a ljude voleli, danas je obrnuto.
