Slobodoljubivi NATO sprovodi isključivo mirovne vojne vežbe koje bi, u slučaju najmanje greške, mogle da izazovu agresivnu reakciju Rusije koja je previše blizu manevara, navodi u satiričnom članku “Hafington post”.
Autor teksta savetuje NATO-u da prestane da igra skupe vojne igre i da počne da troši milijarde dolara na nešto korisno.
– Izgleda da NATO namerava još jednom da se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda (i to ne za najdužu okupaciju Avganistana u savremenoj istoriji – Alijansa ionako ima sve počasti i privilegije koje se dobijaju za ovakvo dostignuće) – piše list.
Autor teksta smatra da će NATO ući u istoriju zbog jedne druge odluke, koja je, uostalom, podjednako beskorisna kao i okupacija Avganistana. Reč je o vojnim vežbama Alijanse u Poljskoj, najvećih razmera još od perioda Hladnog rata.
– NATO sprovodi velike “odbrambene” vojne vežbe na granici s Rusijom. Čak i najbeznačajniji propust mogao bi da isprovocira reakciju tih plašljivih Rusa. Zbog čega bi uopšte Rusija smeštala svoju zemlju tako blizu našim vojnim bazama i mirnim međunarodnim vojnim vežbama? – pita se autor teksta Rajli Vagamen.
On čitaocima predlaže da izvedu eksperiment: da naprave spisak zemalja s najvećim troškovima na odbranu i da ih upišu u dva stupca. S jedne strane biće, piše autor, “NATO i ljubitelji slobode”, a s druge – “osovina zla”.
NATO protiv Rusa i Dart Vejdera
U prvoj koloni će, naravno, biti sve zemlje NATO-a, a Rusija, Iran, Kina, Severna Koreja, Islamska država, Dart Vejder i njima slični biće u drugoj. – Oni su, valjda, svi saveznici? – piše autor.
Vagamen potom predlaže da se svi odbrambeni budžeti zemalja saberu i da se pogleda rezultat. Radi preglednosti autor predlaže da se upiše i broj vojnih baza u inostranstvu i broj zemalja u kojima su izvršili invaziju, “oslobodili” ih ili bombardovali u proteklih 25 godina.
List navodi da je Varšavski pakt odavno prestao da postoji, dok se NATO oseća odlično i čak prima nove članice.
Vagamen podseća da je Hladni rat već jednom bio. – Istoričari se zagledaju u prošlost i pitaju se: zbog čega je tako mnogo ljudi tako dugo i mirno trpelo tu besmislicu koja je tako skupo koštala, i kada je reč o novcu, i kada je reč o ljudskim životima – piše autor. – Možda bismo mogli da prestanemo da igramo ovu igru s ulozima izraženim u bilionima dolara i da umesto toga izgradimo bolnice ili nešto slično? Unapred se zahvaljujem – zaključuje Vagamen.
