Šefik Kahrimanović (60), meštanin Bastasa, zaseoka naselja Ćela kod Prijedora, od kad zna za sebe, skuplja starine. Na svom imanju sada ih ima više od hiljadu, dovoljno za dva muzeja.
– Još nisam tačno izbrojao koliko toga imam, ali nema čega nema, od pegli, dolapa, starih ukrasnih posuda, mačeva, kubura, buzdovana. Tu je i sejalica stara više od 150 godina, nekoliko singerica, poljoprivrednih alatki, rakijskih kotlova, starih kovanica i novčanica, pa čak i američkih registarskih tablica – govori Šefik.
Neće prestati
U rodne Bastase vratio se pre dve godine, tri godine nakon stravične porodične tragedije, saobraćajne nesreće u Italiji, u kojoj je na putu prema Švajcarskoj, gde je boravio više od tri i po decenije, izgubio tri najbliža člana porodice.
U Bastasima je, po povratku, nastavio skupljati starine. Dok pokazuje fijakere, kojih ima čak sedam, i saonice, koje u vreme zimske idile vuku njegovi konji, Šefik kaže da sa skupljanjem starih predmeta nikad neće prestati.
– To me odmara i opušta. Dosta toga sam donio iz Švajcarske, odakle sam dovezao i pet fijakera, potom neke njihove stare predmete, ali i nešto što sam prikupio na brojnim putovanjima. Ništa nisam dobio, sve sam kupovao – kaže Šefik.
Zanimljivo je da svaka starina koju je ovaj pasionirani skupljač vlastitim rukama vratio u život, ima svoje počasno mesto. Žao mu je što ga, osim najbližih, dece i nevenčane supruge Remize, malo ko podržava u tome što radi. A on bi voleo, mada još nije sve izložio, da što više ljudi vidi ono što je decenijama s ljubavlju sakupljao.
Dolaze gosti
– Prošle godine, u poseti mi je bila jedna grupa dece iz Ljubije, predškolskog uzrasta. Doveli su ih roditelji da vide šta imam. Česti gosti su mi mladi Švajcarci, u maju je ovde nekoliko dana boravio i moj šef iz Švajcarske, a ja bih voleo da starine pokažem svima. Ko god može, neka dođe – kaže Šefik, koji se veoma obradovao poseti “Dnevnog avaza” i činjenici da će njegovi eksponati konačno “ugledati svetlost dana”.
Ljubav prema životinjama
Šefik na imanju, koje se doslovno ogleda u obližnjem ribnjaku Saničani, ima i tri psa, tri konja, 40 ovaca, stotinu kokoši, deset petlova, morke, dva zeca i na počasnom mestu čak i malu kornjaču. Životinjama se posebno raduje unuk Eldin, koji i ovo leto, umesto u Švajcarskoj, provodi u Ćeli, kod deda.
– Kobila je austrijska Brigita. Ona ima ždrebe Benu, a poni Bruno je Bosanac i kod mene je došao iz istočne Bosne. To je porodična tradicija, ta ljubav prema konjima, koju sam nasledio od rahmetli oca Murata – kaže Šefik.
