Ne svađajte se oko kuće koju vam ostavljam, ona će i posle vas ostati i pripašće opet nekom drugom, jer ni vi je na ovaj put na koji ja krećem nećete poneti.
“Deco moja draga! Doći će dan kada me više neće biti na ovom svetu. Ostaviću sve što sam stekla, pa i vas. Ostaće iza mene puno toga, ali jedno želim da vas zamolim.
Ne svađajte se oko kuće koju vam ostavljam, ona će i posle vas ostati i pripašće opet nekom drugom, jer ni vi je na ovaj put na koji ja krećem nećete poneti.
Kada budete delili moje porculansko posuđe iz kog ste jeli, setite se pri jelu da ne delite to posuđe, jer i iza vas će još neko iz tog posuđa jesti i vi ćete ga nekom ostaviti. Sačuvajte zajedničko okupljanje za praznike oko tog stola.
Nikada ne svedočite lažno za svog ni za tuđeg brata. Ne svađajte se oko materijalnih stvari, nemojte dopustite novcu da bude vredniji od vas. Setite se se majke koja vas je ljubavlju zadojila, ne mrzite nikoga, ne ponižavajte slabijeg, a od zloga bežite što dalje i ne trgujte s njim.
Delite lepotu… Delite ljubav… Neka vaša dela ljubavi govore više od vaših reči. Ne otuđujte se jedni od drugih! Spomenite se da vas je jedna utroba sve nosila. Spomenite se: da ste bez ičega došli na ovaj svet i da se bez ičega vraćate!
Ništa nije dragocenije od zajedništva i ljubavi koje u trajno nasleđe ostavljate svetu. Tako i vi odgajajte svoju decu i ne žalite za mnom.
Umesto suza i naricanja jednu tihu molitvu za moju dušu izmolite. Možda mi vaša molitva otvori vrata raja… A ja? Ja ću i dalje bdeti nad vama samo s druge granice, gde ćemo se jednog dana sresti i ostati zajedno u večnosti…“
