Simić: Pitanje revizije tužbe inicirao Džefri Najs

Pi­ta­nje re­vi­zi­je tužbe BiH pro­tiv Srbi­je pred Me­đu­na­ro­dnim su­dom prav­de ni­su ini­ci­ra­li li­der SDA Ba­kir Ize­tbe­go­vić i boš­njačke nevla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, ne­go biv­ši tužilac Ha­škog tri­bu­na­la Džefri Najs, gos­tu­ju­ći na tribi­ni boš­nja­čkih in­te­le­ktu­ala­ca u Sarajevu, u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne, tvrdi ba­nja­lučki advo­kat Krstan Si­mić.

On na­vo­di da je Najs, koji je bio tužilac u procesima pro­tiv Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i Vo­ji­sla­va Še­še­lja, ta­da re­kao da su se u sudskom postupku protiv Ra­do­va­nu Ka­radžiću po­ja­vi­li no­vi do­ka­zi koji bi mo­gli da budu osnov za re­vi­zi­ju tužbe.

– Mi­slim da je upra­vo to bi­la ini­ci­jal­na ka­pi­sla za ova­kva ra­zmiš­lja­nja boš­nja­čkih po­li­ti­čkih lidera i ne­vla­di­nog sekto­ra – istakao je Si­mić, navodeći da mu nije jasno či­me se Najs ru­ko­vo­dio ka­da je iznio ta­kvu tvrdnju, osim ako se na taj na­čin ni­je to­plo pre­po­ru­či­vao da bu­de agent ko­ji bi, u ime stra­ne ko­ja tuži Srbi­ju, vo­dio pos­tu­pak, u sa­ra­dnji sa sara­jev­skim advo­ka­tima Va­svi­jom Vi­do­vić i Edi­nom Re­ši­do­vić, sa ko­ji­ma je gos­to­vao na se­si­ji “Kru­g 99”.

Napomenuvši da po­dno­še­nja re­vi­zi­je re­gu­li­še član 61 Sta­tu­ta Me­đu­na­ro­dnog su­da prav­de, Simić je pojasnio da se revizi­ja može po­dni­je­ti ako se na­kon do­no­še­nja pre­su­de po­ja­ve no­ve či­nje­ni­ce – dokazi, ko­je su pos­to­ja­le pri­je  donošenja pre­su­de, a je­dna od stra­na za njih ni­je zna­la, ni­ti ih je mo­gla pri­ba­vi­ti bez svo­je kri­vi­ce.

Pri tom, kaže on, potrebno je i da no­va či­nje­ni­ca ima ta­kvu do­ka­znu sna­gu da bi re­zul­ti­ra­la donošenjem dru­ga­či­je presude.

– Ispu­ni­ti ove stan­dar­de u pra­ksi je go­to­vo ne­mo­gu­ća mi­si­ja. Zbog to­ga sam i bio zbu­njen izja­vom Džefri­ja Naj­sa da sud­ski pos­tu­pak pro­tiv Ka­radžića nu­di no­ve do­ka­ze, ko­ji bi bi­li osnov za re­vi­zi­ju pre­su­de. Pri tom, pos­to­je i ut­vrđe­ni ro­ko­vi u ko­ji­ma se to može tražiti. Obje­kti­vni rok je de­set go­di­na i on is­ti­če 27. fe­bru­ara ove go­di­ne, a su­bje­kti­vni rok je šest mje­se­ci od sa­zna­nja za no­vu či­nje­ni­cu – istakao je Simić za “Narodne novine”.

Ka­da se zna da je pre­su­da Ka­radžiću izre­če­na 25. mar­ta 2016. go­di­ne, dodao je on, može se za­klju­či­ti da ne pos­to­je pretpostav­ke za po­dno­še­nje ozbi­ljnog zah­tje­va za re­vi­zi­ju.

– Me­đu­tim, stran­ka može upu­ti­ti zah­tjev, iako on ne ispu­nja­va stan­dar­de pro­pi­sane čla­nom 61, ali je to pi­ta­nje ozbiljnosti države, nje­nog kre­di­bi­li­te­ta – naveo je Simić, izrazivši uvjerenje da će Ba­kir Ize­tbe­go­vić, ipak, do­bro razmi­sli­ti u kon­tek­stu re­al­nog sta­nja stva­ri i odus­ta­ti od re­vi­zi­je.

On je ocijenio da je sa­ma na­ja­va ta­kve mo­gu­ćnos­ti na­ni­je­la ve­li­ku po­li­ti­čku šte­tu BiH i da su se me­đu­na­ci­onal­ni odno­si po­gor­ša­li, te upozorio da je pitanje revizije tužbe drža­vno i po­li­ti­čko pi­ta­nje ko­je tre­ba da bu­de ri­je­še­no u okvi­ru insti­tu­ci­ja, pri če­mu će se uvažiti pra­vni ar­gu­men­ti i drža­vni in­te­re­si.

– Prven­stve­no tu mislim na Pred­sje­dni­štvo BiH. Uko­li­ko je Ize­tbe­go­vić sma­trao da pos­to­je uslo­vi za re­vi­zi­ju, mo­rao je o to­me da za­traži stav Pred­sje­dniš­tva. Pri­je to­ga, tre­ba­lo je da pre­zen­tu­je no­ve do­ka­ze i pri­ba­vi ek­sper­tska miš­lje­nja. Pred­sje­dniš­tvo sa­gle­da­va ima li pra­vnih uslo­va za re­vi­zi­ju, po­li­ti­čke ko­ris­ti od ta­kvog či­na i even­tu­al­ne po­li­ti­čke šte­te za odno­se u BiH i re­gi­onu. U slu­ča­ju da odlu­či da BiH ide u re­vi­zi­ju tužbe, on­da ime­nu­je no­vog agen­ta, pra­vi plan i obez­bje­đu­je po­tre­bna sred­stva – pojasnio je Simić.

On je naglasio da Sa­kib Sof­tić vi­še ni­je agent BiH, jer je pos­tu­pak okon­čan, a po­dno­še­njem re­vi­zi­je, otva­ra se no­vi postu­pak, te da se taj stan­dard da­nas pri­mje­nju­je svu­da u svi­je­tu i da u ovom mo­men­tu ne pos­to­je iole ozbi­ljne pra­vne pretpos­tav­ke i odlu­ke in­sti­tu­ci­ja da se ide u re­vi­zi­ju.

Na pitanje kakve bi bile posljedice ako bi Ize­tbe­go­vić pre­ko Sof­ti­ća, ipak, po­dnio zah­tjev za re­vi­zi­ju, Simić je rekao da bi BiH si­gur­no pre­trpje­la ve­li­ku šte­tu, bi­la bi de­kla­ri­sa­na kao ze­mlja u ko­joj ne pos­to­ji vla­da­vi­na za­ko­na.

– To bi bio akt i stav sa­mo je­dnog na­ro­da, a BiH se sas­to­ji od dva en­ti­te­ta i tri na­ro­da. U iz­vje­snom smi­slu, to bi potvrđiva­lo i te­ze čes­to izno­še­ne u Republici Srpskoj da je BiH ap­sur­dna ze­mlja. Sto­ga, ne vje­ru­jem da će ovaj zah­tjev biti po­dnesen, s ob­zi­rom na to da bi on do­da­tno po­re­me­tio i na­ci­onal­ne odno­se unu­tar BiH, po­se­bno izme­đu dva konstituti­vna na­ro­da – istakao je Simić.

On je podsjetio da je Me­đu­na­ro­dni sud za­klju­čio da Srbi­ja ni­je iz­vrši­la ge­no­cid, pre­ko svo­jih or­ga­na ili li­ca či­ji akti uklju­ču­ju nje­nu od­go­vor­nost, ni udruživa­nje ra­di vrše­nja ge­no­ci­da, nije pod­sti­ca­la na vrše­nje ge­no­ci­da, krše­njem svo­jih oba­ve­za, ute­me­lje­nih važećim kon­ven­ci­ja­ma, niti je bi­la sa­uče­snik u iz­vrše­nju kri­vi­čnog dje­la ge­no­cid na po­dru­čju Srebre­ni­ce.

– Važno je na­po­me­nu­ti i da je Me­đu­na­ro­dni sud ja­sno odre­dio da zlo­čin ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci ni­su po­či­ni­le in­sti­tu­ci­je Re­pu­bli­ke Srpske, već is­klju­či­vo po­je­din­ci. Zna­či, Me­đu­na­ro­dni sud je snažno podržao in­di­vi­du­al­nu kri­vi­čnu
od­go­vor­nost, pa je za­bri­nja­va­ju­će za­što po­je­di­ni pra­vni­ci i po­li­ti­ča­ri po­ku­ša­va­ju tu od­go­vor­nost “ras­te­gnu­ti” i na Republiku Srpsku. I pre­su­de pro­tiv Še­še­lja, ge­ne­ra­la Pe­ri­ši­ća, Sta­ni­ši­ća, Si­ma­to­vi­ća i Ka­radžića, do­ne­se­ne od
Me­đu­na­ro­dnog kri­vi­čnog su­da, snažno su podržale stav Me­đu­na­ro­dnog su­da da ne pos­to­ji od­go­vor­nost Srbi­je za bi­lo ko­ji oblik u iz­vrše­nju krivi­čnog dje­la ge­no­cid – naglasio je Simić.

Izvor: SRNA/RTRS