U javnom sektoru u Bosni i Hercegovini radi više od 190.000 ljudi, a moratorijum na zapošljavanje o kojem govore vlasti u BiH je “šarena laža” s obzirom na to da je samo tokom prošle godine u 75 odsto institucija došlo do novog zapošljavanja.
Iz Izvještaja o monitoringu imenovanja i zapošljavanja u javnom sektoru u BiH, koji je juče predstavio CCI, može se zaključiti da je proces zapošljavanja netransparentan, da preko 50 zakona i odluka reguliše taj proces, te da je najslabija karika u svemu intervju, koji je često presudan za dobijanje posla.
“Intervju je usko grlo zapošljavanja, najveći dio farse”
“Intervju je usko grlo zapošljavanja, najveći dio farse, jer se na taj način dominantno odlučuje ko će dobiti posao, ko ne. Cijela priča o javnom konkursu, proceduri, sastavu komisije, postupku ocjene kandidata dovodi nas do izbora podobnih, a ne sposobnih. Javna uprava ne traži najbolje kandidate, nego podobne, po pravilu politički podobne”, rekao je Adis Arapović, projekt menadžer CCI-a.
U izvještaju je navedno i to da u BiH ima oko 6.000 direktnih funkcija, ministara, parlamentaraca, njihovih članova kabineta itd, te više od 20.000 upravljačkih funkcija koje su takođe direktno podređene političkim strankama, a to su direktori, rukovodeći službenici i članovi upravnih i nadzornih odbora. Problem je u tome što ti ljudi po pravilu odgovaraju političkim partijama, a ne javnosti, a kako je rekao Arapović, posljedica toga je kolaps javnih usluga.
Kada su u pitanju konkretne funkcije, u CCI-u navode da su glavni revizor institucija BiH, direktori RAK-a, Agencije za rad i zapošljavanje, Agencije za statistiku, Razvojne banke FBiH, KCUD, Poreske uprave RS, Inspektorata RS došli na pozicije konkursom, a prije toga su bili na nekoj od lista političkih partija.
Svaki četvrti radnik zaposlen u javnoj upravi
U CCI-u kažu da bi svaka pozicija trebalo da bude popunjavana na transparentan način, međutim u praksi se dešava da 99 odsto pozicija se popuni od strane političkih kadrova koji su nominovani i imenovani od vladajućih stranka, koje izborni rezultat shvataju kao plijen. Prema nezvaničnim informacijama, svaki četvrti radnik u BiH zaposlen je u javnoj upravi, što je sasvim sigurno svrstava u zemlje sa najvećom administracijom u Evropi, a možda i šire, zbog čega će vrlo brzo doći do otpuštanja radnika ili smanjenja plata.
“Neophodno je što skorije izmijeniti ili donijeti nove zakone o državnoj službi na svim nivoima u skladu sa SIGMA principima reforme javne uprave i detaljnije urediti konkursnu proceduru”, rekao je Arapović, naglašavajući da se mora omogućiti izbor kandidata po listi, a ne sa liste, jer u praksi se dešavaju slučajevi da rukovodioci imaju diskreciono pravo odabrati nekoga sa liste koji uopšte nije ocijenjen kao najbolji.
Ova organizacija predložila je i video-snimanje intervjua, a kako je rekao Arapović, imaju obećanja da će to kroz pravilnik uraditi Vlada FBiH, što bi u slučaju BiH imalo revolucionaran značaj jer bi se ljudi koji nisu prošli na konkursu mogli žaliti, a i komisije koje sprovode intervjue bi se uozbiljile.
“Imenovanja i zapošljavanja u zdravstvu i školstvu moraju biti izuzeta od uticaja politike. Ne smijemo dozvoliti da nas liječe ili spasavaju stranački hirurzi i ljekari i da nam djecu kroz život vode stranački učitelji”, rekao je Arapović.
