Iznenadna bolest prekinula je, pre 20 godina, sportski napredak slavnog jugoslovenskog fudbalera, Nike Čeke (48), i sprečila da karijeru razvije u nekom od inostranih klubova.
Nekadašnji član one slavne generacije “Čileanaca” koja je 1987. postala svetski prvak živi u Prijedoru i sa setom se pridseća vremena dok je bio aktivan fudbaler.
Vrhunac slave dostigao je devedestih godina prošlog veka, sjajnom igrom za „Hajduk“ iz Splita, postao je poželjna meta brojnih evropskih klubova. Menadžeri su ga merkali i usledilo je ozbiljno pregovaranje za transfer u Italijanski „Napoli“. Međutim, usledio je šok. Nije dobio priliku da snagu i veštinu odmeri sa nekim od slavnih fudbalera. Njegov protivnik, rak, nečujno je došao iz sene.
– U aprilu 1997. dijagnostifikovan mi je tumor testisa i nakon sedam dana i drugi tumor, limfnih čvorova, i onda predstoji borba za preživeti – za „EuroBlic“, priča Čeko.
Narednih pet meseci prošao je dve teške operacije i 50-tak hemoterapija. Tvrdi da mu je odličan saveznik bila fizička spremnost i sportski duh. Zato i iz ove, najvažnije utakmice života, izlazi kao pobednik.
– Onda počinje druga borba, šta dalje, uspeo sam se vratiti u Hajduk Split, ali neke stvari u upravi su bile čudne i nekorektne, pa sam ja onda krenuo nekim svojim životom – ističe on.
Iako je svojevremeno uprava Hajduka obećala da će mu isplatiti 800.000 KM i kupiti stan u Splitu u vrednosti 400.000. KM, Čeko, kaže da je sve ostalo na tom obećanju.
Ipak, bez imalo gorčine, već sa osmehom na licu priseća se, poslednjih dana na fudbalskim terenima.
– Uvek sam bio među prva tri igrača hrvatske lige, 1996. godine stvorio sam lepu karijeru, to je bilo vreme lepog života, uspona i ponuda za transfere. Sa Napolijem sam potpisao predugovor na odštetu od pet miliona dolara, a ja sam trebao da dobijam dva miliona dolara godišnje, međutim nakon dvadeset dana desila se bolest – priča Čeko.
Nisu samo Italijani, želeli Čeku u svojim redovima. Mnogi evropski klubovi kao što su Bešiktaš, Verder Bremen, Sevilja i Lion bili su zainteresovani za njega.
Priseća se da je njegov ozbiljniji fudbalski život počeo kada je krenuo u školu u rodnom Livnu.
– Igrali smo na školskim takmičenjima, na ulicama i livadama, bio sam u i klubu „Troglav“ iz Livna, u kojem su, nas decu, trenirali bivši igrači Hajduka, Matijanić i Kožo – kaže Čeko i dodaje da je zbog jake fizičke konstitucije već sa 11 godina igrao u juniorima, a sa 13 u seniorima.
Priča da je 1984. godine pozvan da igra za Hajduk u Splitu i nakon dve godine bio u prvoj ekipi ovog kluba.
– Kada je 1987. došao novi trener iz Bugarske, on je nas mlade sklonio i mi smo svi završili u klubovima druge lige Jugoslavije, tako je Slaven Bilić otišao u Šibenik, a ja u Maribor – priča Čeko.
Ističe da je te godine bio i u reprezentaciji Jugoslavije koja je u Čileu postala prvak sveta. Nakon dve godine, prelazi u Zagreb, te igra i kao reprezentativac Hrvatske.
Nakon što se ponovo vratio u „Hajduk“, ušao je u legendu 1996. godine. U derbiju protiv „Dinama“ dao je odlučujući gol za pobedu postavivši konačni rezultat 3:2.
U fudbalske vode više nije uplovio, ali kaže, da bih se rado okušao kao trener nekog kluba.
– Voleo bih da radim u nekom klubu, ali pod normalnim uslovima. Za dva meseca ne može se puno postići, ali za dve godine može – tvrdi on.
Priznaje da je bio počastvovan kada je čuo da je Luka Modrić u njegovo ime dobio nagradu, jer je dao go na Svetskom prvenstvu.
Možda Čeko dočeka i da fudbalski treneri zbog uspešnog rada dobijaju priznanja u njegovo ime.
Prijedor ima talentovane igrače
Niko Čeko već šest godina živi u Prijedoru. Smatra da grad na Sani ima talentovanih igrača i da bi zato „Rudar Prijedor“ trebalo da ima školu fudbala sa 15-tak igrača.
– Pitao sam ljude iz Rudara, šta će im toliko stranci, oni kažu da nemaju domaćih igrača. Smatram da, ipak, imaju i da je trenerima potrebno samo strpljenje – objašnjava on.
Za Prijedor kaže da je lep grad, ali za Čeku punog optimizma i volje za životom, to nije garancija, da će se tu dugo i zadržati.
