Nema ni minimalnih pretpostavki za neku veliku promenu ustavnog uređenja BiH, jer bi, tek to automatski otvorilo ogromne političke sukobe. U Sarajevu bi tražili BiH bez entiteta, u Banjaluci nezavisnu RS, a u Mostaru verovatno treći entitet. Ko u takvim uslovima može očekivati kompromis?

Ovako u intervjuu za „EuroBlic“ predsedavajući Predsedništva BiH, Mladen Ivanić, komentariše spekulacije o mogućim novim diplomatskim inicijativama oko preuređenja BiH.

Ivanić, koji u ponedeljak prepušta Draganu Čoviću poziciju predsedavajućeg Predsednišva, ističe i da u međunarodnim krugovima ne postoji jedinstven stav oko BiH.

– Ključne međunarodne inicijative ne diraju Ustav BiH, već se bave ekonomskim reformama. Uveren sam da u nekom kraćem periodu neće biti nikakvih velikih ustavnih promena. A, da neko sa strane obezbeđuje jedinstvo međunarodnih faktora, to tek nije za očekivati  jer je vidljivo da Evropa, Rusija i Amerika imaju potpuno različite poglede na BiH – kaže Ivanić.

Milorad Dodik i Dragan Čović su konstatovali da BiH više ne funkcioniše. Slažete li se sa tim ocenama?

BiH se već prilično dugo nalazi u krizi. Ona funkcioniše, ali ne na način na koji bi trebalo. Kriza je počela još oko popisa, zatim besmislenim rasprava o Danu RS i pokušajima osporavanja obeležavanja tog dana. Završilo se vaninstitucionalnim delovanjem tokom pokušaja revizije tužbe protiv Srbije. To su za mene tri ključne stvari koje se unele nepoverenje i pokazale da na nivou BiH ne postoji većina.

Može li sve to proizvesti još dublju krizu do narednih izbora?

Ne verujem, bar ne kada su u pitanju stvari vezane za RS i partije koje dolaze iz RS. Glavna kriza se može očekivati oko Izbornog zakona i zahteva HDZ da se praktično dođe do formiranja posebne izborne jedinice ili nekog mehanizma koji bi omogućio Hrvatima da biraju svoje predstavnike. U načelu nemam ništa protiv toga, ukoliko ne bude neki udar na poziciju RS. S druge strane, mislim da je nerealno da to podrže bošnjačke partije i tu će verovatno doći do nove krize. Nju treba da rešavaju partneri iz Federacije BiH, jer će je oni i proizvesti.

Kako gledate na to da se predsednik RS češće sastaje sa hrvatskim članom Predsedništva BiH, nego sa vama?

Meni to ne smeta. To je njegov izbor. Znam da sam kao srpski član Predsedništva BiH uradio puno stvari koje su bile od interesa za RS. Uspeo sam eliminisati ugovor o izvozu oružja Ukrajini, koji Dodikovi ljudi nisu bili u stanju da razvale, nego su bežali od tog problema. Čvrsto sam stajao iza odluke da je način na koji je popis sproveden bio suprotan interesima RS i da sam uspeo da dobijem stav EU da je 200.000 ljudi pogrešno popisano. Čvrsto sam stajao iza prava RS da održi referendum i uspeo sam da obezbedim prisustvo vojske na obeležavanju Dana RS. Zahvaljujući meni odbačen je i zahtev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije. To pokazuje da sam i te kako branio RS i gluposti s kojima Dodik nastupa, kako će HDZ bolje braniti RS, nego srpski predstavnici u institucijama BiH, najbolje govori o njemu samom. U pitanju je dvolična politika koja je okrenuta izbornim interesima i očigledno je da Čović i Dodik imaju iste izborne koncepcije.

Smatrate li da bi njih dvojica mogli da obezbede novu većinu na nivou BiH i rekonstruišu Savet ministara?

Što se mene tiče, ta priča o zajedničkim dogovorima dobija preveliku medijsku pažnju. Vrlo je zanimljivo da je zakon kojim je definisan genocid došao iz ministarstva koje vodi HDZ. Bilo je obećanje da će zajednički nastupati kada je u pitanju Ustavni sud BiH. Prošlo je godinu dana, nema predloga zakona o Ustavnom sudu. Od starta je bilo jasno da će Savez za promene biti u vlasti i to će i biti dok sam ja u Predsedništvu BiH.

Kako komentarišete navode Ognjena Tadića da su sujete i podmetanja u SDS oterali vas od SDS i SzP i približili Dodiku?

Više sam stekao utisak da je rekao da su sujete unele nepoverenje i prema meni. A, da me neko gurnuo Dodiku, verovatno me Dodik ne bi svaki drugi dan napadao. Kod nekih ljudi u SDS jeste bilo razmišljanja kada sam podržavao priču o referendumu, Danu Republike i popisu, da je to približavanje Dodiku. Međutim, uvek sam govorio da nije tako, već da je u pitanju moja odbrana prava RS. To što su me napadali i jedni i drugi, najbolje pokazuje da sam bio u pravu i da vodim politiku kako mislim da je ispravna. Inače, nemam nikakav problem s rukovodstvom SDS.

PDP i NDP već su vas praktično kandidovali za člana Predsedništva BiH. Hoćete li biti ponovo kandidat i da li u ime SzP ili samo PDP i NDP?

Da li ću biti kandidat – godinu i po dana do izbora je prerano govoriti. Takve odluke sigurno neću donositi brzo. Podsetiću da sam se povukao sa čela PDP, što znači da treba polako razmišljati o nekom eventualnom drugačijem životu i mimo politike. Ali, konačnu odluku nisam doneo. Ona će biti doneta do kraja godine.

Znači i odluka o eventualnom napuštanju politike je u opticaju?

Eventualno, da. Ali nisam još doneo konačnu odluku.

Odgovornost bošnjačkih lidera

Verujete li da će do kraja mandata ovog saziva Predsedništva BiH predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću biti upućen poziv da poseti Sarajevo?

Ključnu volju oko toga trebalo bi da pokažu bošnjački lideri. Do sada nismo imali bošnjačkog lidera spremnog da istinski prihvati ponuđenu ruku koja je dolazila iz Beograda. Do posete će doći, ali da li će ona imati istinski karakter koji u Srbiji priželjkuju – videćemo.

Udari na BiH

Koliko je loše po budućnost BiH što se unutar Predsedništva BiH nije postigla saglasnost oko prestanka vaninstitucionalnog delovanja?

To je jako loše. Ljudi koji su najviše zagovarali BiH, oni su svojim potezima najviše uništavali BiH. Svaki put kada je bilo tih vaninstitucionalnih poteza, BiH je bilo manje. Ali, to je njihova odluka da se tako ponašaju i videćemo dokle će to njih, pre svega, dovesti. A dovešće ih u situaciju da se pokazuje da najveće udare u BiH čine oni koji tobože o njoj najviše govore.

Put ka EU žrtva političkih sukoba

Završavate predsedavanje u Predsedništvu BiH. Koji su bili najveći izazovi tokom predsedavanja?

Glavna dešavanja su bila oko obeležavanja Dana Republike i pokušaja revizije presude protiv Srbije. Ono što smatram pozitivnim to je organizovanje sastanka na kojem sam ponovo pokrenuo aktivnosti oko ispunjavanja Upitnika EU. Činjenica je da tu nije bilo nikakve komunikacije i da je prigovor Vlade RS da je malo komunikacije – zaista tačan. Tu mislim na čelne ljude, predsedavajućeg Saveta ministara i dva premijera. Oni moraju sedati češće, najmanje jednom mesečno. Što se tiče popunjavanja Upitnika, bojim se da će to biti sve teže i da će put ka EU biti žrtva unutrašnjih političkih sukoba i nespremnost svih strana na kompromis.

Sramota

Kako rešiti problem koji je nastao u vezi sa transportnom zajednicom?

To što se desilo u Trstu je sveopšta sramota – da nakon godina pregovaranja i kada su svi sve usaglasili, u BiH nema saglasnosti oko transportne zajednice i to, opet zbog nedostatka komunikacije. S druge strane bila je i suviše kasna reakcija Vlade RS na to što je tražila. Ugovor se sam nije mogao menjati, zbog zahteva Vlade RS, ali su neke stvari u primeni tog ugovora mogli i mogu se i dalje realizovati, kao što je konsenzus kod ministara saobraćaja. Ali to je naš interni problem. Sve se moglo postići da se nije radilo u zadnji tren i da je motiv da se postigne dogovor. Očito motiv nije dogovor, nego međusobni sukobi. Neki od zahteva u normalnoj komunikaciji su mogli da se obezbede, ali očito je i da je Vladi RS više stalo da pravi probleme i stalno priča priču o nekim izdajama. Evo, pokazalo se da su ministri iz RS poštovali odluku Vlade i nisu potpisali sporazum, iako je to sve skupa vrlo štetno po RS.

 Izvor: Blic