Banjaluka je grad rekorder, sa najvećim brojem razvoda u zemlji, u kojoj je broj propalih brakova danas pet puta veći nego pre rata, pokazuju statistike.
Podaci popisa iz 1991. kažu da je u Bosni i Hercegovini na 1.000 brakova bilo 20 razvoda, dok popis iz 2013. pokazuje da svaki deseti brak puca. Statističari su izračunali da u posleratnoj BiH brak traje u proseku 12 godina.
Banjaluka je, po statistici razvoda, neslavni rekorder BiH. Podaci Zavoda za statistiku RS svedoče da su samo prošloj godini, kada je u celoj BiH evidentirano oko 3.500 razvoda, u Banjaluci su razvedena 294 braka.
Po popisu 2013. u gradu na Vrbasu živi 7.240 razvedenih, od čega je blizu 4.300 žena i nešto manje od tri hiljade muškaraca. Najčešće se razvode mladi Banjalučani sa malom decom, a krizna je peta godina braka.
Stručnjaci u banjalučkom Centru za socijalni rad ranije su za “EuroBlic” naveli da su narkomanija, kocka i alkoholizam sve češći su uzroci za razvod mladih bračnih parova.
Mešanje roditelja
Kao razlozi za razvod ističu se i razlike u stavovima, gubitak emocija, preljuba i finansijski problemi. Dešava se i da brak kod mladih pukne zbog mešanja roditelja, najčešće svekrve, a posebno je zabrinjavajuće to što nasilje u porodici opasno preti da izbije na čelo ove crne liste.
Lana Jačević, dugogodišnja pravna savetnica u Fondaciji udružene žene, kaže da se često kod razvoda, čak i ako nasilje nije u fokusu, ispostavi da se neki, manje vidljiv oblik nasilja, krije u pozadini priče.
– Žene se često odlčuju na razvod tek kada deca stanu na noge, jer im je dosadilo da trpe suprugov alkoholizam, uskraćivanje slobode kretanja, potcenjivanje i zanemarivanje porodičnih obaveza – kaže Lana Jačević.
Ne slaže se sa mišljenjem onih koji tvrde da, za razliku od “dobrih starih vremena” današnji Banjalučani, a pogotovo Banjalučanke, brak doživljavaju kao televizor: nekad se TV kupovao jednom za ceo život, a kad se pokvari popravljao se, dok se danas pokvareni televizor, kao i pokvareni brak, odmah baca.
– Malo je površno takvo razmišljanje. Nisu brakovi u doba naših baka bili bolji nego ovi današnji, nego smo mi danas, pogotovo u većim gradovima koji daju veće mogućnosti, slobodniji i u prilici da biramo svoj put u životu – kaže Lana Jačević.
Dodje da za razliku od nekih ranijih vremena danas sud ne utvrđuje “krivicu” za razvod: dovoljno je da jedno od partnera ne želi da više živi u braku i brak se razvodi.
Razvod uglavnom traže žene
Da je emancipatorski talas Banjaluku zahvatio već prvih posleratnih godina, pokazalo je i iskustvo Rade Cumbo, tada sudije u banjalučkom Osnovnom sudu, koja je još 1998. upozorila na povećan broj brakova i na činjenicu da razvod u većini slučajeva traže žene.
Taj trend u Banjaluci i celoj postdejtonskoj BiH nastavljen je i narednih godina, a ekonomska kriza je dodatno pogoršala stvari. Ipak, kada je novac u pitanju stručnjaci upozoravaju da nije presudna količina novca koju jedna porodica ima, nego stav supružnika prema finansijama: ako jedno želi da štedi za stare dane, a drugo bi odmah sve da potroši, problemi su neminovni.
Kada je u pitanju novac, mnogi brakovi zapadaju u tešku krizu zbog – skrivenih kredita. Kako svedoči jedan mikrokreditni službenik sa dugogodišnjim iskustvom u terenskom radu, često se dešava da muž uzme kredit, a da žena to ne zna i obrnuto.
Kad ova tajna izbije na videlo, postavlja se i pitanje bračne solidarnosti i izgubljenog poverenja.
-Žene najčešće kredit uzimaju da kupe deci nešto što inače ne bi mogle, poput skupih patika ili mobilonog telefona, a jedna je čak, krijući od muža, kupila sinu posao. Dešava se i da dignu kredit da bi iz nevolje izvukle drugaricu ili rođaku, ili da kupe neke stvari, kao što su zimnica ili drva – kaže naš sagovornik.
Dodaje da muževi često uzimaju mikreokredite da “pokriju” kockarske dugove ili kafanske račune. Navodi i primer jednog sredovečnog mušakraca, za koga svi u kraju misle da je dobar domaćin i majstor, a on je kradom prokockao ne samo kredit, nego i alat iz svoje radionice.
Ljubav i računica
Kako svedoči Lana Jačević, prilikom razvoda je najteži deo podela bračne tekovine, jer je ženama teško dokazati vlasništvo nad svojom, inače zakonom zagarantovanom polovinom.
Ona, međutim, navodi primer jedne svoje klijentice koja nije imala nikakvih problema s tim.
– Od prvog dana braka, koji je trajao punih 20 godina, ona je zapisivala što je kupila za domaćinstvo, od viljuške do autmobila i čuvala je sve račune. Radila je to, za zlu ne trebalo, čak i vreme kada je bila zaljubljena u svog supruga – priča Lana Jajčević.
