Možda toga nismo svesni, ali poštapalice koje manje-više svi koristimo često znaju jako da iritiraju naše sagovornike. O poštapalicama, načinima da ih izbacite iz govora, ali i onoj napopularnijoj razgovarali smo sa dr Marinom Nikolić, urednicom sajta “Jezikofil”.
“Dakle”, “brate” i ono čuveno “znači” pomene se i po nekoliko puta u istoj rečenici, a sagovornik vrlo brzo stiče utisak da baratate sa jako malim fondom reči. Hajde, najpre da definišemo šta su to poštapalice.
“Poštapalice su leksičko-stilske greške koje nastaju upotrebom reči ili fraza koje su u govoru nepotrebne, te samo opterećuju i kvare tekst. Njih čine reči koje imaju značenje, ali se ono izgubilo u korist upotrebe, tako da poštapalice ustvari ne predstavljaju ništa drugo do skup glasova lišen značenja, koji služi kao pauza u govoru, što ostavlja nekoliko sekundi za razmišljanje”, kaže dr Nikolić u razgovoru za “B92“.
Rezultati nedavne studije Univerziteta Arizona pokazali su da se poštapalice poput “naravno“, “stvarno“, “zapravo“, “neverovatno“ najviše koriste kada smo pod stresom, te da predstavljaju govorni obrazac kod napetosti.
“Svakako da i stres može biti uzročnik pojave poštapalica u nečijem govoru. Kada javno govorimo, pod adrenalinom smo, srce ubrzano radi, dah je plići, moguća i česta je trema, što sve zajedno može imati za posledicu zamuckivanje, nepovezan i isprekidan govor, koji pokušavamo da povežemo i učinimo tečnim upravo poštapalicama i fraziranjem. Istraživanja su pokazala da se se stresne situacije ispoljavaju i neverbalno i jezički”
Pošto je većina nas žrtva neke poštapalice, postavlja se pitanje koji je najbolji način da ih se rešimo?
”’Znači’ je svakako najfrekventnija, uz ‘ovaj’ i ‘mislim’. U javnom govoru apsolutno treba izbegavati ‘bre’ ili ‘brate’, a truditi se izbegavati ‘znači’, ‘ovaj’, ‘kako da kažem’… Preporuka za njihovo otklanjanje je sporije govoriti, disati duboko, a u osnovi jeste bogaćenje sopstvenog rečnika, koje se postiže čitanjem i vežbom. Jedan od saveta može biti i snimanje sopstvenog govora, što nam omogućava da lakše uočimo svoje greške”
Dr Marina Nikolić izdvojila je desetak poštapalica koje se najviše koriste u svakodnevnom srpskom jeziku, koje nisu strane ni intelektualcima.
”Najfrekventnije poštapalice u svakodnevnom govoru jesu ‘znači’, ‘ovaj’, ‘znaš’, ‘shvataš’, ‘kako da kažem’, ‘u svakom slučaju’, ‘kaže’ – u prepričavanju tuđeg govora, ‘bre’ – kao dijalekatska i ekspresivna poštapalica, ‘brate’ – kao žargonska. S druge strane u govoru intelektualaca javlja se najčešće ‘ustvari’, ‘zapravo’, ‘svakako’, ‘u svakom pogledu’ i tako dalje.”
