Aleksić je sa teškim povredama prevezen u trebinjsku bolnicu, gde je nakon 6 dana provedenih u komi i preminuo
Na današnji dan pre 25 godina, 27-godišnjeg Srđana Aleksića pretukla su četvorica vojnika VRS 21. januara 1993. godine na gradskoj pijaci, jer je branio svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića.
Aleksić je sa teškim povredama prevezen u trebinjsku bolnicu, gde je nakon 6 dana provedenih u komi i preminuo.
Gradonačelnik Trebinja Luka Petrović rekao je da je delo Srđana Aleksića čin kojim se u opštoj meteži rata jedan čovek svojim vrednostima izdigao iznad njega i pokazao šta znači biti čovek.
– Gradska uprava Trebinje jedan dan u godini treba da posveti Srđanu Aleksiću koji je stradao boreći se za tuđi život i trudićemo se da se više nikada ne dešavaju sukobi – naglasio je Petrović pre godinu dana.
Jedan od osumnjičenih za ubistvo, Savo Redžo, poginuo je na ratištu u Trebinju. Njegov sin Snežan poručuje da mu je žao zbog svega što se dogodilo.
Smatra da je to bilo neko ludo vreme i da se neki događaji očigledno nisu mogli izbeći.
Kada je Srđan stradao, on i njegov brat blizanac su imali manje od sedam godina, pa nisu ni znali šta se dogodilo.
– Kao srednjoškolci brat i ja smo 2003. godine bili u manastiru Tvrdoš kod Trebinja. Rade Aleksić je gradio fontanu ispred crkve i mi smo pomagali. Obraćao se mom bratu i meni kao i svima drugima i ni u jednom trenutku nismo pomislili da je to otac Srđana Aleksića – rekao je Snežan za “Blic” 2016. godine.
On kaže da je saznao ko je Srđov otac nekoliko godina posle, dok je studirao u Beogradu.
– Gledao sam film “Srđo” i tada sam shvatio da je Rade Aleksić čovek sa kojim smo radili u manastiru Tvrdoš. U jednom trenutku je on rekao da nas poznaje ne govoreći ništa loše o nama, niti o našem pokojnom ocu – objašnjava Snežan.
Kad se vratio u Trebinje sa studija, Snežan se susretao sa Radom, a sada povremeno posećuje i njegov ugostiteljski objekat u centru grada.
– Ovo je mali grad i svi se znamo. Ponekad se pozdravimo na ulici, a u kafanu idem kao i u sve druge objekte. Nikada nisam dobio bilo kakvu primedbu od tog čoveka, ali do sada nismo nikada ni razgovarali – kaže Snežan.
On priča da je povremeno bilo nekih provokacije od pojedinaca u Trebinju, ali da Srđov otac nikada nije pokazao bilo šta što bi povredilo njega ili njegovog brata blizanca.
Rade šeta ulicama Trebinja i priča o vrlinama svog sina, preplavljen osećanjima bola, tuge ali i ponosa. Izdigao se, kaže, iznad tog vremena i nasilju se suprotstavio ljubavlju i humanošću.
– 24 godine, danas bi njegovo dete moglo da ima 24 godine, moje unuče. To je nešto što potera suzu na oko, ali kad posmatram koliko je naroda prihvatilo Srđana, nije to poštovanje, ja to posmatram da Srđana smatraju kao nešto svoje – rekao je ranije Rade Aleksić, Srđanov otac.
Upravo takvim ga možda i najviše smatra Alen Glavović kojem je Srđan usred ratnog ludila na trebinjskoj pijaci, Trgu slobode, spasio život. Danas živi u Švedskoj, ali to mu nije prepreka da svake godine obiđe Srđanovog oca i ode na groblje, prenosi N1 Sarajevo.
