Komentari na najčitanijim portalima i veb izdanjima novina krajnje su opasni, ali svedoče u kakvom društvu živimo, upozoravaju stručnjaci.
Dok jedan poručuje da bi „voleo da budu ubijene cele porodice, a posebno deca nakaradnih paščadi iz Vojske RS“, drugi odgovara „ućuti, đubre talibansko, balijsko!“ Na jednom portalu anionimni komentator naziva legitimno izabranog predsednika Republike Srpske „genocidnim mamlazom“, a na drugom zastavu suverene evropske države „krpetinom za čišćenje sanitarnog čvora“. Tu je, naravno, i sva sila psovki na račun „četnika“, „ustaša“, „komunjara“ i „pedera“.
Ovakvi primeri mogu se naći za samo nekoliko minuta nasumičnog pretraživanja, na internet portalima registrovanim u BiH, u kojoj je diskriminacija Ustavom zabranjena, a izazivanje verske, nacionalne i rasne mržnje i netrpeljivosti je krivično delo, za koje je priprećena kazna zatvora do 5 godina.
Zločin iz mržnje
Ovakav govor mržnje je krajnje opasan, jer može podstaći zločine iz mržnje. Politička analitičarka Tanja Topić, međutim, ocenjuje da on nije neočekivan, jer je javni prostor zatrovan, prljav, pun uvreda i zapovednog govora, što je odlika autoritarnog uređenja.
– Mi volimo političare koji galame, vređaju i lupaju šakom od sto. Na tu kartu zapaljivosti igra dobar deo ovdašnjih političara. U takvoj atmosferi govor mržnje je postao prihvatljiv, pa se iz političke sfere prenosi na ulicu i društvene mreže – kaže Topićeva.
Dodaje da su retki oni koji reaguju na govor mržnje, usmeren na političke protivnike, ljude drugačije seksualne orijentacije, pripadnike drugih nacija, ali i na žene.
Žalbe
Među retkima koji se godinama bore protiv ove epidemije je Veće za štampu BiH. Još 2011. godine, kada je počelo raditi sa onlajn medijima, pokrenulo je kampanju „Niste nevidljivi“.
– Upozorili smo one koji postavljaju komentare da se prostor na veb portalu ne može koristiti bez odgovornosti za javno izrečenu reč. Lako je otkriti ko se skriva iza nekog nadimka; to danas može ne samo policija, nego i bolje opremljena redakcija – kaže izvršna direktorka Veća za štampu BiH Ljiljana Zurovac.
Veće primi oko 400 žalbi građana, od kojih se otprilike trećina odnosi na komentare na portalima.
– Mnoge od tih žalbi na komentare, koji sadrže govor mržnje i huškanje na nasilje, prosledili smo policiji, a protiv nekoliko komentatora su podignute optužnice. Tako su se na optuženičkoj klupi našla i trojica komentatora koji su pretili jednom novinaru iz RS da će ga „sačekati kad izađe iz redakcije“. Šteta je što se imena počinilaca ovih krivičnih dela ne objavljuju javno, jer bi to sigurno imalo efekta – kaže Ljiljana Zurovac.
Trend
Govor mržnje naizraženiji je nakon izricanja presuda u Haškom Tribunalu i u vreme predizborne kampanje, te u dane praznika ili godišnjica vezanih za minuli rat. Pokazalo se to i nakon proslave Dana RS.
Samo na jednom od najčitanijih portala u BiH u više od hiljadu komentara mogu se pročitati izrazi kao što su „đikan“, „gamad“, „genocidni narod“, „bolesni lažovi“ , „serijske ubice“ i „umni bolesnici“, uz učestalo psovanje „četničke majke“.
Kakvi političari, takav i narod
Za epidemiju govora mržnje na internetu najodgovorniji su vodeći političari, smatra Tanja Topić.
– Sasvim je razumljivo da će obični čovek preuzeti govor koji mu nude političari. Političari mogu provocirati narod na dva načina. Prvi je da građani preuzmu uvredljiv napadački jezik omiljenog političara, smatrajući ga normalnim. Drugi je da žestoko uzvrate na „niske udarce“, koje upućuje političar. U svakom slučaju, najveća odgovornost je na njima, ali i na pojedinim medijima koji podržavaju takav diskurs – zaključuje Topićeva.
