Savo Mijatović, učenik drugog razreda Mašinske škole u Prijedoru, planinari, trenira sjedeću odbojku, ide u teretanu, bavi se duborezom i izrađuje ikone. Na prvu, ništa neobično za jednog sedamnestogodišnjaka, da Savo prije sedam godina nije izgubio nogu dok je na njivi pomagao ocu.

“Imao sam sa 10 godina kada sam upao u frezu.., i ovaj, ostao sam bez noge. To je bilo strašno. Nastavio sam normalno, imam protezu, idem u školu, sve normalno”, priča Savo.

Savo posebno uživa u duborezu i izradi ikona. Ljubav prema tom zanatu prenio mu je prijatelj Zoran Miljević, ratni vojni invalid koje je u ratu ostao bez noge. Po nekoliko sati dnevno provde u radionici nad komadima drveta.

“Na neki način ponudio sam se da ga povučem malo sa sobom da uđe malo u taj, što kažu, višak vremena da popuni da ne razmišlja o nekim cirkusima ili šta ti ja znam, nego da radi”, kaže Zoran.

Na snagu i svestranost sina ponosan je i Savin otac Nikola. Kaže, henidkep ga nije spriječio da pokaže sve svoje kvalitete i uživa u životu kao i njegovi vršnjaci.

“Ono što je najbitnije ostao je psihički stabilan, a i fizički mogli ste da vidite da može da obavlja sve poslove takoreći. On je pun morala, jedno pravo dijete”, govori Nikola Mijatović.

Za Savine i Zoranove ikone uvijek ima zaniteresovanih kupaca, pa dvojac i zaradi. Savo je pravi primjer da za jaku volju prepreka nema.

ATV