U ratu klana Luke Bojovića sa drugim kriminalnim grupama, prevashodno sa ljudima Slobodana Šaranovića, do sada je ubijeno nekoliko njemu bliskih osoba, a Dragoslav Miloradović poslednja je žrtva za koju se veruje da je likvidirana samo zbog povezanosti sa bosom koji trenutno robija u Španiji zbog organizovanog kriminala.
Rat kriminalnih grupa koji skoro deceniju potresa Srbiju i Crnu Goru započeo je nestankom Slobodana Radonjića, kuma Slobodana i Branislava Šaranovića, krajem jula 2009. godine. Poslednji put je viđen kako ulazi u automobil Luke Đurovića, Bojovićevog glavnog saradnika u Crnoj Gori, i od tada mu se gubi trag, mada se veruje da je ubijen.
Posle nestanka mladog Radonjića, njegov otac Danilo i kum Slobodan Šaranović krenuli su u potragu, ali to ih je obojicu koštalo života. Naime, Šaranović je ubijen na Dedinju u oktobru 2009. a njegov kum Danilo nepune dve godine kasnije u Zemunu. Sa Danilom je tada ubijen i Dženan Ramović, njegov telohranitelj.
Posle ubistva brata, Branislav Šaranović je ponudio novčanu nagradu za informacije koje bi dovele do naručioca likvidacije Slobodana Šaranovića. Nagrada nije uručena, ali je Šaranović za ubistvo svog brata okrivio Luku Bojovića i njemu bliske ljude. Krvna osveta je počela.
Kako je Luka bio “nedostupan” – prvo se skrivao, a zatim ga je u februaru 2012. uhapsila španska policija – prvi na listi za odstrel Šaranovića bio je Lukin brat Nikola koji je ubijen u aprilu 2013. godine. Ovim je poslata direktna poruka Luki. Šaranovićeva namera bila je da ljudi bliski njemu ubiju i Lukine najbliže saradnike Luku Đurovića i Filipa Koraća. Do toga nije došlo zahvaljujući srpskoj i crnogorskoj policiji koja je uhapsila Branislava Šaranovića, kao organizatora kriminalne grupe, ali i Sašu Cvetanovića, osumnjičenog za likvidaciju Nikole Bojovića.
Iako su osumnjičeni za ubistvo Nikole Bojovića bili u pritvoru, Lukina desna ruka u Crnoj Gori, Luka Đurović ipak je stradao pod sumnjivim okolnostima u septembru 2013. godine u saobraćajnoj nesreći u blizini Kotora. Đurović, koji je rukovodio “barskom” kriminalnom grupom, važio je za Bojovićevog više nego pouzdanog saradnika. Ovaj Baranin je stradao kada je njegova prijateljica Monika M. (18) izgubila kontrolu nad volanom pozajmljenog “poršea”, pa su po izlasku iz tunela sleteli u jarak i prevrnuli se. Upravo zbog svih tih okolnosti, nije se odbacila mogućnost da je neko “čeprkao” nešto u motoru automobila i tako doprineo Đurovićevoj pogibiji.
Interesantno je da, iako je povezivan s brojnim sumnjivim poslovima i mafijaškim likvidacijama, Đurović nikad nije osuđen. Njegovo ime ranije je pominjano u akciji italijanske policije “Šah-mat”, u kojoj se sa još 36 osoba teretio za šverc 87 kilograma kokaina, ali je oslobođen optužbi.
Mada su Lukini neprijatelji bili u pritvoru, 1. aprila 2014. godine ubijen je njegov bliski saradnik Rade Rakonjac u beogradskom kafiću “Mariki”. Prijateljstvo Rakonjca i Luke počelo je u Lukinoj mladosti, kada su obojica bili u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, kojom je rukovodio Željko Ražnatović Arkan. Da je Rakonjac još jedna žrtva u ratu Bojović – Šaranović, posumnjalo se jer je likvidiran nekoliko dana posle pokušaja ubistva Gorana Bojanića, člana suparničke ekipe.
Pritvor u Spužu, a kasnije u Beogradu, neke od osumnjičenih je po svemu sudeći spasao najgore sudbine. Međutim, to nije bio slučaj sa Daliborom Đurićem, koji je u septembru 2016. likvidiran hicem iz snajpera dok je šetao zatvorskim krugom. Đurić, koji je važio za visokopozicioniranog člana škaljarskog klana bliskog Luki Bojoviću, izdržavao dvogodišnju kaznu zbog iznude, a prema operativnim saznanjima upravo je on, po nalogu Luke Bojovića, u Beogradu ubio Branislava Šaranovića, njegovog kuma Danila Radonjića i Dženana Ramovića. Za pomaganje u ubistvu Đurića, crnogorsko tužilaštvo optužilo je Dejana Pavićevića i Miloša Trbu, ali naručilac do danas nije identifikovan.
Tri meseca posle tog ubistva, iz pritvora u Spuž izlazi Branislav Šaranović, u Beogradu optužen za organizaciju ubistva Nikole Bojovića. Ipak, slobodno se kretao samo tri meseca, jer ga je nepoznati atetnataor ubio u martu 2017, ispred njegove kuće u budvanskom naselju Dubovica. Međutim, materijalnih dokaza koji bi potrkepili sumnju da iza svega stoji Luka Bojović i osveta za ubistvo brata nema.
Posle Šaranovića, u Vranju je krajem septembra likvidiran i Jugoslav Cvetanović, brat Saše Cvetanovića, Nikolinog egzekutora. I u ovom slučaju veruje se da je to bila osveta “oko za oko, zub za zub”- tačnije “brat za brata”, ali materijalnih dokaza koji bi to potvrdili takođe nema. Sam Saša Cvetanović na suđenju je optužio Luku da mu je upravo on likvidirao brata.
Poslednja u nizu žrtava povezanih za Šaranovićem je Dalibor Despotović koji je likvidiran početkom februara ove godine u Beogradu. Despotović je svojevremeno radio u kazinu Šaranovića, a pre nekoliko godina je hapšen sa arsenalom oružja i pretpostavljalo se da je trebalo da likvidira Luku Bojovića i njemu bliske ljude. Za to međutim nije bilo dokaza, pa je osuđen samo za ilegalno oružje.
Optužen za tri likvidacije, pa oslobođen
Luka Bojović je svojevremeno u Srbiji bio optužen da je umešan u likvidaciju Branka Jeftovića Jorge 2004. godine, kao i pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine, kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.
Sudilo mu se u odsustvu i oslobođen je optužbi za sve te zločine, a prošle godine je Apelacioni sud tu presufu potvrdio.
Ubistva Sretka Kalinića
Sretko Kalinić, glavni egzekutor “zemunaca”, posle hapšenja u Zagrebu 2010. godine, rekao je da je greškom u avgustu 2008. u budvanskom kafiću “Palma” ubio Nikšićanina Gorana Pejovića, a da je njegova prava meta bio Ivan Delić, kum Brane Mićunovića.
Kalinić je žrtvi prišao, rekao mu da ima “pozdrav ih Beograda”, pa zapucao. Međutim, ubrzo je shvato da je ubio pogrešnu osobu i da je do zabune došlo zbog slične gardedobe Delića i Pejovića koji su sedeli u istom lokalu kada je Kalinić došao da “završi posao”. Kalinić je priznao da je ubistvo naručeno, a prema nepotvrđenim informacijama upravo Luka Bojović je želeo da se “oslobodi” Ivana Delića.
Ubistvo advokata Zrelca
Advokat Vladimir Zrelec, koji je nekada radio za braću Šaranović, smrtno je ranjen u decembru 2015. u beogradskom naselju Vračar. Za ovo ubistvo je osumnjičen Vladimir Šaranović, dalji rođak braće Šaranović koji je svojevremeno radio kod njih u kazinu. U prvom trenutku pretpostavljalo da je Zrelec još jedna žrtva u besomučnom ratu Bojović- Šaranović, ali posle hapšenja osumnjičenog veruje se da je likvidiran zbog neslaganja među samim Šaranićevim saradnicima.
LIKVIDIRANI LUKINI LJUDI
- Nikola Bojović (39) – ubijen u aprilu 2013. u centru Beograda
- Luka Đurović (34) – poginuo u saobraćajnoj nesreći u septembru 2013. u blizini Kotora
- Rade Rakonjac – ubijen u aprilu 2014. dok je sedeo u beogradskom kafiću „Mariki“
- Dalibor Đurić (34) – ubijen 22. septembra 2016. u podgoričkom zatvoru „Spuž“
UBISTVA SA KOJIMA SE POVEZUJE LUKINA GRUPA
- Slobodan Radonjić – nestao je 28. jula 2009.nakon što je u Baru viđen kako ulazi u automobil Luke Đurovića. Sudbina ovog mladića i dalje je nepoznata, mada se veruje da je on ubijen
- Slobodan Šaranović (66) – ubijen 8. oktobra 2009. u beogradskom elitnom naselju Dedinje. Ubistvo nije rasvetljeno
- Danilo Radonjić (63) i Dženan Ramović – ubijeni 6. septembra 2011. u Zemunu. Ubice nisu otkrivene
- Branislav Šaranović (79) – ubijen 11. marta 2017. ispred svoje kuće u Budvi. Ubice još nisu otkrivene
- Jugoslav Cvetanović (31) – brat Saše Cvetanovića, koji je nedavno nepravosnažno osuđen na 35 godina zatvora za ubistvo Nikole Bojovića, ubijen 26. septembra 2017. u Vranju. Jugoslav je nekada radio u kazinu Šaranovića
- Dalibor Despotović (37) – ubijen 5. februara 2018. ispred svoje menjačnice na Voždovcu. Takođe nekadašnji radnik u kazinu Šaranovića na Slaviji.
Blic.rs