Pojedini istoričari kažu da je ova tradicija razmene venčanog prstena duga skoro 5 milenijuma i da je sve počelo u drevnom Egiptu. Verovalo se da je od trske, rogozi i šaši pravljeno prstenje koje su žene nosile prilikom ceremonije venčanja.
Nisu burme samo za narod Egipta bile simbol ljubavi i večnosti, već se proširila i na druge kulture, a krug koji ima rupu nije slučajan, jer i on ima značenje.
Burme su u obliku kruga, jer predstavljaju večnost koja nema ni početak, a ni kraj. Rupa je zapravo predstavljala prostor ili kapiju koja vodi dalje do nekog događaja, a ti događaji mogli su biti poznati i nepoznati. Prsten koji žena dobije u to doba obeležavao je večnu i besmrtnu ljubav.
Egipćani su ubrzo promenili materijal od kojeg su pravili svadbeno prstenje kako bi oni bili trajniji. U upotrebi su bile burme od slonovače, kože, ali i od kosti, a od materijala je zavisilo kakav je intenzitet ljubavi. Naime, skuplji materijal je podrazumevao jaču ljubav, a vredniji prsten značio je i već bogatstvo onoga ko prsten daje.
Tradicija se dalje proširila i na Rimljane, ali je ovaj narod burmama dao posebno i ne baš laskavo značenje. Naime, za njih je prsten bio simbol vlasništva kojim se potvrđuje da vlasništvo nad ženom sada prelazi sa njenog oca na supruga.
Prstenje je simbolizovalo snagu i trajnost, a počeli su da ga prave od gvožđa. Takođe, u doba Rimljana započeto je i sa graviranjem posebnih detalja na prstenju.
Hrišćani su polovinom devetog veka počeli da koriste burme, a na njima su se nalazile gravure poput labuda, spojenih ruku ili drugih simbola. Iako se crkva protivila ovakvom prstenju, burme su i dalje ostale u upotrebi samo su dobile jednostavniji izgled i oblik.
Do današnjeg dana zadržale su svoje značenje. U svim kulturama sveta burme predstavljaju simbol ljubavi i intimnosti, a dizajn i izgled burmi zavisi isključivo od mladenaca.
