Bosna i Hercegovina je sastavljena od dva entiteta i tri naroda čiji se stavovi, po ustavnoj definiciji, moraju uvažavati prilikom donošenja odluka.
Međutim, tu ustavnu odredbu uporno zaboravlja popularno nazvano „političko Sarajevo“ koje na sve načine pokušava da upravo Sarajevo bude to koje svima kroji kapu u BiH.
Ali, novina je sada da se ta kapa, valjda, u ovo predizborno vrijeme ne pokušava da kroji samo unutar, već i izvan BiH.
Uspostavljanje „dijaspore BiH“, naime, najnoviji je projekat koji stiže iz kuhinje Savjeta ministara BiH.
Želja je da BiH dobije „jedinstvenu“ dijasporu, koja bi svih 1,7 miliona iseljenika iz BiH svrstala pod bosansko-hercegovačku, a po mogućnosti samo pod „bosansku“ kapu, odnosno dijasporu.
Tako bi identitet srpski i hrvatski – posebno, bio u utopljen u bosanski, baš kakav bi, po poimanju političkog Sarajeva, BiH jednog dana trebalo da ima i jezik.
Međutim, politikom otimanja od entiteta i konstitutivnih naroda država, koju političko Sarajevo pokušava da izgradi od BiH, sigurno neće uspjeti.
Posebno neće uspjeti da izgradi „unitarnu“, iako svaki njihov politički potez ide u tom pravcu.
Zauzvrat, to isto političko Sarajevo trebalo bi da bude sretno što u toj konstantnoj politici otimanja još uvijek pod istom kapom, bar koliko toliko, drži dva entiteta i dva ravnopravna naroda.
U suprotnom, neko bi ispod te kape mogao da se otrgne.
