Sujeverje poput opsesivno-kompulsivne radnje formira strah u umu pojednica koji ga primorava da ispoštuje ili uradi nešto što se decenijama prenosi od usta od usta, jer ako se suprostavi folklornoj tradiciji našeg naroda – nešto strašno može da se dogodi u budućnosti. Bili pripadnici generacije milenijalaca ili ne, jedan deo života je obavezno obojen upozorenjima da se ne sedi na ivici stola, da se ne peva tokom ručka i da se torba nikad ne stavlja na pod, u suprotnom život nam neće biti cveće.
Radnje koje navodno imaju magijsko dejstvo su se usotličile u našem jeziku i kulturi do te mere da su postali navika. U drvo se kuca po navici jer ne daj bože da čuje zlo šta smo rekli, od crne mačke se beži glavom bez obzira i po navici kažemo – kako si lepa ili lep uz obavezno pu, pu, pu, jer ne bi bilo dobro da ureknemo nekog lepim rečima.
Etnolog Dragomir Antonić za objasnio nam je poreklo fraza koje slušamo veći deo života.
“Važno je odmah naglasiti da ono što se naziva ‘sujeverjem’ nije nikakva vradžbina ili nepodopština već prastaro znanje koje je sačuvano u prvobitnom obliku ili u malo izmenjenom, do današnjih dana. Mnoge izreke, poslovice, stihovi, uzrečice, poštapalice su samo šifrovana znanja naših dalekih predaka koja, ako uspemo da odgonetnemo njihovo pravo značenje, mogu nad biti samo od koristi.”
Antonić nam je dao primer iz narodne poezije kako bi nam to što slikovitije prikazao.
“‘Da Bog dade ti se ne udala, Dok ne vidla tri na nebu sunca, Dok ne čula kako riba peva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelim’.”
Naizgled nemoguće, ali drvo javor kad se koristi kao badnjak kiti se jabukama; tri sunca na nebu se mogu videti u junu mesecu na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, ostaje nam da razrešimo druga dva stiha, ali što neće biti teško jer su već zvuci koje ispuštaju mnoge morske ribe snimljene, a na pijacama se belo grožđe može naći u svako godišnje doba, čak i u vreme vrbopuca”.
Zanimljivo je da su narodna verovanja uglavnom preusmerena na brak i porodicu. Antonić ističe da su od nastanka sveta, najvažnija muška, ženska obaveza i tvorevina i zato su najčešće na meti.
Kako bismo ušli u trag i poreklo nekih popularnih fraza pitali smo etnologa kako su nastale i šta zapravo znače.
– Ne ukrštaj ruke kad nazdravljaš, nećeš se udati; “Praktična dosetka”
– Ne stavljaj torbu na pod, nećeš imati novca; “Iz jevrejske tradicije”.
– Hleb ne sme da leži na leđima; “Hleb je nešto što hrani čoveka. Zato se prema njemu mora sa pažnjom odnositi. Zato se ne prevrće, kao što se i mrvice od hleba ne bacaju u đubre već stavljaju na terasu danas u gradu ili prosipaju po dvorištu da bi ih ptice mogle pojesti”.
Ovo su samo neke od fraza koje su popularne u našem narodu:
– Nemoj da sediš na ćošku stola, nećeš se nikad udati.
– Nemoj da pevaš za vreme obeda, muž će ti biti pijanica.
– Ne seci oba ćoška od hleba, jer to znači da će biti svađe u kući.
– Ne ukrštaj ruke kad nazdravljaš, nećeš se udati.
– Ne otvaraj kišobran u kući, donosi nesreću.
– Ne gledaj drugome u dlanove, neko će te ogovarati.
– Ako ti igra levo oko to je sreća, ako igra desno nesreća.
– Kockasti poklopac od šahta donosi nesreću, a okrugli sreću.
– Ne stavljaj torbu na pod, nećeš imati novca.
– Ako se prospe so, biće svađe u kući.
– Ako se prospe kafa, biće ti lep muž/žena.
– Glavu okreni na istočnu stranu dok spavaš.
– Kad ulaziš u novi prostor poželi želju.
– Ako te svrbi levi dlan biće para, ako te svrbi desni, neće biti para.
– Ko rano peva, ukaki se u gnezdo.
– Hleb ne sme da leži na leđima.
– Nož ne treba da bude okrenut oštricom u vis.
– Ako sanjaš da ti vade zub, čućeš da je neko umro. Ako ti se štuca treba da kažeš “Ko me spominje pao s kobile, ako je rod, ne d’o Bog”.
