Dan nakon likvidacije Arkana shvatili da su napravili kobnu grešku

Iako je, kako je ekskluzivno otkrio posle 17 godina, plan bio da Ražnatović bude likvidiran sam, kobnog dana u hotelu su ubijeni i Milenko Mandić i Dragan Garić. Nerešeni poslovi sa transferom fudbalera, ali i ubistvo Gagijevog kuma bili su motivi koji su Gagija vodili da se uključi u ovu „akciju“. U vreme ubistva u hotelu je bio Branko Jevtović Jorga i on je obavestio Nikolića i pokojnog Zorana Uskokovića Skoleta, koji je u Nemačkoj, da je pravi trenutak da Arkan bude ubijen. Gavrić je sam ušao u hotel, i iako je smatrao da je trenutak loš, pucao u Ražnatovića i dvojicu njegovih prijatelja.

Zoran Mateović, Arkanov telohranitelj, teško ga je ranio, zbog čega su se lekari u lozničkoj bolnici borili za njegov život. Dok je u Loznici pokušavao da prikrije tragove i pomogne kumu Gavriću, Gagi je saznao da policija traga samo za Jorgom, koga su svedoci prepoznali u hotelu. Iako ga niko nije tražio, Gagi je sledećeg dana napustio Srbiju.

Stvari su se iskomplikovale

– Sledećeg jutra, 16. januara, rekao sam supruzi da idem na put. Otišao sam u štek stan koji smo imali i koristili nas nekoliko preko puta Kozare, na Novom Beogradu. Jorga nije znao gde je taj stan i poslao sam Zorana Nikolića Peglu (bio mu je vozač u to vreme, prim. aut.) da ga dovede. Sa Jorgom u tom stanu prvi put pričam o onome što se dogodilo u hotelu. Kaže mi da mu nije jasno kako su se stvari tako iskomplikovale. Nabacujem mu da je, po mom shvatanju, tada previše forsirao događaj u telefonskom kontaktu sa Skoletom, koji je u to vreme bio u Nemačkoj.

Podsećam ga na njegovu priča da je situacija idealna i da ako propustimo šansu, ko zna kad ćemo da je imamo, da nema nigde nikoga oko Arkana… Javio je i da je video da je Mateović sa udovicom Svetlanom Ražnatović i njenom sestrom Lidijom otišao u butik. On mi odgovara: „Da je Gavrić ubio samo Arkana, kakav je bio dogovor, imao bi vremena da išeta iz hotela“-priseća se Gagi prvog razgovora sa Jorgom posle trostrukog ubistva i nastavlja:

– Kažem mu, ne skrivajući ništa, da sam sinoć kad sam se vraćao iz Loznice u Beograd dobio informaciju da ga traže. On mi odgovara da je to tačno i da se već dogovorio s tadašnjim načelnikom kriminalističke policije Novog Beograda da će otići zajedno u Treće odeljenje za krvne i seksualne delikte gradskog SUP u 29. novembra. Kaže mi: „Ti nisi problem, nisi bio u hotelu, daću novu izjavu za Gavrića.“ Tako je i uradio. Rekao je da je video ko je pucao i opisao drugog čoveka.

Kaže mi još: „Pošto će mi proveravati telefon, moram da kažem da smo se čuli toga dana, ali ti si u to vreme bio u kolima na putu iz Subotice, a kasnije si svakako bio u svom stanu“ – priča Gagi za Kurir i kaže da se tada rastao s Jorgom, da bi ga video tek kasnije, kad je došao u Budimpeštu.

Te večeri po Nikolića je došao pokojni visoki funkcioner policije Vojislav Jekić, koga poznaje od 1994, i prevezao ga u Loznicu. Iz Loznice, do Banjaluke, njega i njegovog brata Mikija Đuričića prebacuje inspektor lozničke policije Đorđe Grubačić.

– Đorđe mi kaže da je stigla službena beleška i da se samo Jorga traži zbog trostrukog ubistva. Miki i ja ništa nismo pričali usput – priča Gagi.

U Banjaluci su Miki i Gagi proveli samo jednu noć. Sa Gagijevim prijateljem otišli su na večeru.

– Te večeri već je aktuelna tema ubistvo Arkana. Vlasnik kazina u kojem smo bili je bio Ražnatovićev veliki prijatelj, a ja sam glumio da sam iznenađen zbog svega. U jednom momentu on kaže: „Ko nam ubi Željka.“ Čitao sam neki intervju Borisa Tadića i tada je on na pitanje da li će postati predsednik rekao: „Ko bi ga znao.“ Setio sam se te Tadićeve rečenice i odgovorio mu na isti način. Otišli su na spavanje u porodičnu kuću njegovog prijatelja Dragana.

Promena plana

– Samo što smo zaspali, Dragan je uspaničeno upao u sobu. Rekao mi je: „Imenjak, moraš hitno da se oblačiš, sve znam, nema potrebe da se objašnjavamo, dobri smo prijatelji. Moraš s Mikijem za Srbiju.“

Kako kaže, umesto prvobitnog plana, da iz Banjaluke odlete dalje u inostranstvo, morali su da se vrate nazad u Srbiju.

– Moj prijatelj Stojan Grubačić čamcem nas je prebacio u Srbiju. Miki je ostao u Loznici, a ja u Vršcu preko jednog Joce završavam da mi rumunski carinici lupe pečat kako bi izgledalo da sam vozom prešao iz Srbije u Rumuniju. Joca mi je tada rekao: „Srpski carinici će ti udariti pečat kao da si izašao vozom iz Srbije, a rumunski carinici će ti udariti pečat da si ušao u zemlju. Ti i ja ćemo preći ilegalno granicu preko reke!“ Kupio mi je ribarske čizme i krenuli smo prema granici. Hladno je, mrak je. Približavamo se reci. Odjednom vidimo policijsku patrolu. Joca mi kaže da ne brinem i da će sve biti u redu. Joca im je prišao, razmenio nekoliko reči s njima, vratio se i rekao mi da ćemo se vratiti za sat ili dva.

Posle dva sata istim putem smo se približili reci. Klinac od oko 14 godina, bos, sa zavrnutim pantalonama, trčao je ka nama. Rekao je Joci da je sve okej i mi smo ušli u vodu. Ulazimo u vodu koja je ledena. Bio je januar. Stižemo u Rumuniju i vidim neke glave kako vire. Jedna osoba nam prilazi i vodi nas u kuću u kojoj ćemo prenoćiti. Prespavali smo u prvoj kući u selu. Ujutru kad smo ustali, častili smo domaćina kako je red i krenuli dalje. Na izlazu iz sela naleteli smo na naoružanu rumunsku vojsku. Vidim spuštena rampa. Dajemo im dokumenta, ja svoj pasoš. Videli su da sam uredno vozom ušao u zemlju. Propuštaju nas, vraćaju nam dokumenta i podižu rampu.

Odlazimo u prvi veći grad, sastajemo se s bračnim parom biznismena, s kojim krećemo u Mađarsku! Čim smo ušli u Mađarsku, seli smo na voz i otišli u Budimpeštu. Iznajmili smo stan na nekoliko desetina metara od glavne ulice Vaci. U stan u Budimpešti 21. januara stigla je moja žena. U lokalima u centru viđao sam se s prijateljima Skoletom, Jorgom, Šokom (Zoran Nedović), Majstorom (Andrija Drašković), Branimirom Lainovićem Dugim i drugima. Jorga me je posetio i ispričao kako je dao izjavu u SUP o Gavrića i kako on (Gavrić) neće imati nikakvih problema – priča Gagi i nastavlja:

Dani u bekstvu

– U hotelu „Interkontinental“ u Budimpešti već sam se dogovorio sa advokatom Momčilom Bulatovićem da brani Mikija Đuričića, koji je uspeo da iz Srbije preko Zagreba pobegne u Austriju. U Budimpešti provodim tri meseca, s tim što nijedan dan nisam proveo u kući. Dugi me je upoznao sa jednim bračnim parom, s kojim sam se družio, išao u parno kupatilo, na ručkove i večere – ispričao je Nikolić o svojim danima provedenim u bekstvu.

– Jednog dana otišao sam u društvu supruge i prijatelja u pravoslavnu crkvu. Prilazim da se pričestim kad me pop pogleda u oči i kaže mi: „Znam te i znam odakle te znam.“ Nije bio zlonameran, ali sam rekao mojima posle izlaska iz crkve da odlazim u Beč. Tako je i bilo. Moj stari prijatelj iz Banata na Uskrs je došao po mene i prevezao me u Austriju. Bila je velika gužva na granici jer se mnogo gastarbajtera vraćalo za Nemačku i Austriju. Birali smo baš taj trenutak da bismo bez problema prešli jer kad su gužve, tada su kontrole slabije.

(Kurir)