Milo Đukanović je ključna osoba iz Crne Gore kojom se bavila ubijena malteška novinarka bavila dok je istraživala slučajeve korupcije, izjavio je njen sin. Ona je, prema njegovim riječima, ispitivala veze između Đukanovića, premijera Malte Džozefa Muskata i vladajuće elite u Azerbejdžanu.
Metju Karuana Galicija, sin Dafne Karuana Galicije koja je ubijena na Malti prije skoro tri godine, ispričao je šta je saznao u vezi sa njenom smrću u intervjuu za “Vijesti”.
Metju je takođe istraživački novinar koji se nakon majčine smrti u potpunosti posvetio nastavku istraživanja koja je ona sprovodila, ne bi li otkrio ko je sve umiješan u njeno ubistvo.
U toku je suđenje za ubistvo njegove majke, a on smatra da glavni krivci tek treba da se nađu na sudu.
“Ne mislim da postoji iko – ni u tužilaštvu, ni u policiji, ni u vlasti ni u opoziciji, ni u Evropskoj komisiji, čak ni u stranim vladama ko ima sumnju da i dalje ima onih koji izmiču pravdi. Razlika je između onih koji bi to radije zaboravili i priču prebacili na drugu temu, i onih koji se bore za cijelu istinu i punu pravdu”, rekao je on.
Upitan da li je njegova majka spominjala projekat vjetroparka Možura, koji je kupila malteška firma koju je istraživala i neke zvaničnike iz Crne Gore u vezi sa istragom korupcije, Metju Karuana Galicija je rekao da jeste i kao ključnu osobu naveo Mila Đukanovića.
“Da, moja majka je istraživala šta su zvaničnici sa Malte radili u Crnoj Gori. Naročito aktivnosti Konrada Micija (tadašnjeg ministra energetike), Džozefa Muskata, Ticijana Masua (počasni konzul Malte u Crnoj Gori), firmu Vitals Global Healthcare (VGH) i Rama Tumulurija (bivšeg direktora VGH), kao i firmu SOCAR (azerbejdžanska državna naftna kompanija) u Crnoj Gori. Ključna osoba koju je istraživala iz Crne Gore je Milo Đukanović kao Muskatov pandan tamo. Ispitivala je odnos Đukanovića, Muskata i vladajuće elite u Azerbejdžanu. Veza između zvaničnika u Azerbejdžanu, zvaničnika iz Crne Gore (uključujući Đukanovića), zvaničnika sa Malte (uključujući Micija, Šembrija i Muskata) i predstavnike Šangaj Elektrika (kompanije koju kontroliše kineska vlada) je odmah izazvala sumnju”, rekao je on.
Prema njegovim riječima, bilo je korupcije među crnogorskim zvaničnicima koji su bili uključeni u donošenje odluka u vezi projekta Možura.
– Da, “Univerzal kapital banka” je umiješana. Jorgen Fenek (optuženi da je naredio ubistvo novinarke) je primao uplate iz “Mayor Trans LTD” registrovane na Sejšelima iza koje kao pokriće stoji čovek iz Azerbejdžana, na svoj “17 Black Ltd” račun u Nur banci u Dubaiju. Te uplate su stizale sa računa u “ABLV banci” u Letoniji, koja je zatvorena zbog zabrinutosti u vezi pranja novca. “Mayor Trans LTD” takođe ima račun i u “Univerzal kapital banci”. Za šta je taj račun korišćen i ko ga je kontrolisao? Mogućnost da je račun u Univerzal kapital banci u Crnoj Gori korišćen kao crni fond za korupciju u Evropi, bi trebalo da privuče pažnje američkog Ministarstva finansija i Evropske bankarske agencje.
Kako je rekao “skandal Možura je primer organizovane kriminalne mreže koju su formirali korumpirani zvaničnici i biznismeni iz Malte, Azerbejdžana, Kine i Crne Gore, a koji su krali naš novac nama ispred nosa”.
“Ali učinjeno je da taj projekat izgleda kao mali pored većih, multimilijardskih privatizacionih dilova, dodijeljenih kroz proces koji je korumpiran, u zdravstvenom i bezbjednosnom sektoru. VGH je korumpirao zvaničnike na Malti i iskoristio državu za ulazak u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju. SOCAR isto to radi u Crnoj Gori, nakon velike prevare na Malti sa projektom Elektrogas”, rekao je novinar.
Inače, Skupština Crne Gore je odbila da formira odbor koji bi se bavio slučajem Možura, za šta Metju Karuana Galicija kaže da time nisu sebi učinili nikakvu uslugu.
Karuana Galicija ubijena je u eksploziji bombe u svom automobilu u oktobru 2017. godine.
Prošle godine policija je optužila jednog od najbogatijih malteških preduzetnika Jorgena Feneka, za kojeg je “Rojters” već ustanovio da je vlasnik “17 Black-a”, za ubistvo novinarke. On je negirao djelo. Njeno je ubistvo izazvalo političku krizu na Malti koja je premijera Džozefa Muskata nagnala na odlazak s dužnosti početkom ove godine.
U decembru 2015. godine “17 Black” ostvario je dotad neprijavljenu dobit od 4,6 miliona evra, kad je malteška državna energetska kompanije “Enemalta” kupila vjetroelektranu u Crnoj Gori. Transakcija je uslijedila nakon pregovora i nekoliko putovanja u Crnu Goru tadašnjeg malteškog ministra energetike Konrada Micija.
Istog mjeseca knjigovođe Micija i šefa kabineta premijera Kita Šembrija napisali su u jednom mejlu da njih dvojica treba da prime uplatu od “17 Black” za usluge koje nisu specificikovane.
Mediji su prethodno izvjestili o tim mejlovima koji su bili dio zahtjeva za otvaranjem bankovnih računa za panamsku kompaniju u vlasništvu njih dvojice.
Posao u Crnoj Gori
Projekt crnogorske vetroelektrane Možura pokrenut je 2010. godine kao prvi iskorak ove balkanske zemlje u obnovljive izvore energije. Koncesiju za izgradnju i upravljanje vjetroelektranom dobila je španska kompanija “Fersa Renovables”, koja se u međuvremenu spojila s drugom špaskom kompanijom “Audax Renovablesom”.
U novembru 2015. godine malteška vlada objavila je da će državna kompanija Enemalta kupiti taj projekt. Dokumenti koje je objavila Fersa i poslovne knjige iz Crne Gore otkrivaju, međutim, da je Fersa prodala 99 posto vlasništva u Možuri posredniku, kompaniji sa sjedištem na Sejšelima pod nazivom “Cifidex Ltd”. Preostalih jedan posto dionica, koje je držala jedna lokalna crnogorska kompanija, takođe je prodano “Cifidex-u”.
Prema javnim evidencijama, “Cifidex” je dionice Možure kupio 10. decembra 2015. godine za 2,9 miliona evra. Dvije sedmice kasnije “Cifidex” je dionice prodao “Enemalti”. Prema poslovnim knjigama Enemalte, “Cifidexu” je isplaćeno 10,3 miliona evra, triput više od originalne cijene.
Vlasništvo nad “Cifidex-om”, kao i eventualna dobit koju je ostvario te bilo kakva dodatna naknada koju je ostvario za sklapanje ovog posla nisu navedeni u javno dostupnim dokumentima. “Rojters” nije uspeo ni da ustanovi kako je ili zašto “Cifidex” uključen u ovu prodaju. Nito u kompaniji nije bio dostupan za komentar.
“Audax” je odbio da otkrije bilo kakve detalje od “Cifidex-ovog” vlasništva ili zastupnika, napisavši u izjavi da “ne može iznijeti nikakve lične informacije o pojedincima”, prenosi “Index”.
“Audax” je objasnio da je prodao vjetroelektranu zato što “nije bila strateška”. Ni crnogorska kompanija s jedan posto vlasništva nije željela da komentariše posao.
“Enemalta” je rekla da će odgovoriti na pitanja što je prije moguće nakon što “prikupi i provjeri informacije”.
Kako se odvijala transakcija
“Cifidex” je kupio deonice od Ferse s tri miliona evra posuđenih od “17 Black-a”. Nakon što je “Cifidex” prodao dionice Enemalti, vratio je “17 Black-u” tri miliona evra te uplatio dodatnih 4,6 miliona evra “udjela u dobiti”, tvrde izvori. “Rojters” nije mogao da utvrdi šta je “17 Black” učinio sa svojim dijelom dobiti.
Jedna osoba upoznata sa situacijom tvrdi da je vlasnik “Cifidex-a” Turab Musajev, direktor “SOCAR Trading-a”, švajcarske filijale azerbajdžanske državne naftne kompanije “SOCAR”. Musajev, inače britanski državljanin, poslovni je partner Feneha, vlasnika “17 Black-a”. Njih dvojica bili su direktori konzorcijuma koji je 2017. godine izgradio elektranu na Malti, vrijednu 450 miliona evra.
