Kada se jednom “polome”, “stvari” više nikada ne mogu biti iste. U kratkom video eksperimentu, jedna od najpoznatijih psihološkinja današnjice je sve objasnila!
U životu ne može sve da bude med i mleko. Zapravo, većini ljudi, svakodnevica je sve, samo ne to. A, ako spadate u one koji se pitaju kako da nađu mir u teškim trenucima, silno želeći da sve bude onako kako je bilo nekad, nažalost, istina je da neke stvari nikada više ne mogu biti iste, kada ih jednom polomite. To ipak nije znak da treba da klonete duhom. Naprotiv.
Naime, jedna od najpoznatijih psihologa današnjice, dr Džuli Smit, koju samo na društvenoj mreži Tik Tok prati preko 2 miliona ljudi, koristi svoje platforme, kako bi skrenula pažnju na neka bitna pitanja, koja ljudi svakodnevno postavljaju kako sebi, tako i drugima.
Jedno od njih je upravo: “Kako da vratim staru ili starog sebe?”
U kratkom eksperimentu, objasnila je da ne možemo očekivati da ono što je polomljeno ikada više izgleda isto kao kada smo ga tek kupili, čak i kada sastavimo sve deliće.
Ipak, umesto što se trudimo da popravimo ono što se popraviti ne može, trebalo bi da promenimo pristup i kroz jednostavnu tehniku radimo na tome da postanemo, ne isti kao što smo bili, već bolji, drugačiji, da prigrlimo ožiljke i napredujemo u svakom smislu.
Džuli na samom početku pokazuje tanjir i kaže da zamislimo da smo to mi, a sekira koju drži u ruci je život. Nakon što je sekirom razbila tanjir, objasnila je da se takve stvari dešavaju, odnosno, nekad nas neke situacije samo “oknje”, a nekad nas potpuno “razbiju”.
Sve što želimo, u takvim trenucima je da se stvari što pre vrate u normalu. Ipak, to je nemoguće, jer nas svako iskustvo oblikuje drugačije.
Dakle, rešenje je da krenemo da gradimo sebe ispočetka, kombinujući slomljene komadiće u nešto potpuno drugačije.
Upravo to, suština je japanske tehnike kintsugi, kojom se slomljeni predmeti pretvaraju u nešto drugačije, neretko i lepše od originalnog produkta.
Kinsugi je drevna japanska tehnika, odnosno umeće popravljanja polomljenih keramičkih predmeta pomoću japanskog laka pomešanog sa zlatnim prahom.
Prema legendi, ova japanska tehnika nastala je krajem 15. veka, kada je japanski šogun Ašikaga Jošimasa polomio svoju omiljenu šoljicu za čaj i poslao je na popravku. Kada mu je šoljica vraćena nije bio zadovoljan njenim izgledom, obzirom da je veoma grubo i nemarno spojena metalnim kopčama. Iznenađeni šogunovom upornošću i ljubavlju prema toj šoljici za čaj, japanske zanatlije su odlučile da smisle kreativniji i lepši način da polomljenim keramičkim predmetima udahnu novi život.
U prevodu: lomljenje predmeta ne znači i definitivan kraj njegove funkcionalne upotrebe i estetske vrednosti. Polomljene objekte ne treba odbacivati. Kada se nešto polomi to ne znači da više ne može da se koristi. Upravo te pukotine i lomovi postaju ono što je vredno, i u tom pravcu treba da usmerimo svoje napore. Upravo je to osnova odnosno esencija prilagodljivosti i elastičnosti, navodi se na portalu nomliving.com.
Ova tehnika nagalašava prelome i ogrebotine umesto da ih skriva. To nam daje podsticaj da slavimo svoje ožiljke i pretrpljene udarce.
I najbitnije – lom ne znači kraj priče, već novi početak.
