Srpska pravoslavna crkva 14. novembra obeležava praznik posvećen Svetim besrebrenicima Kozmi i Damjanu, u narodu poznat kao Vračevi ili Vrači.
Sveti Kozma i Damjan su rođeni u Aziji. Vaspitani su u hrišćanskom duhu i u mladosti su izučili lekarske veštine.Ljude su lečili besplatno i ubrzo su proglašeni besrebrenicima, jer za lečenje nisu uzimali nikakvu nadoknadu, strogo poštujući Hristovu zapovest „Badava primiste, badava dajite“ (Mt. 10, 8).
Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju da se jednom prilikom Kozma naljutio na Damjana što je od jedne bolesnice uzeo tri jajeta, a on je to uradio jer ga je ona prethodno zaklela Svetom Trojicom.
Posle smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Sveti Vračevi su krsna slava mnogih srpskih rodova i esnafa, pre svega lekara. Praznik je uvek 14. novembra, a u crkvenom kalendaru obeležen je crnim slovom.
Današnji dan je po narodnom verovanju dobar za molitvu za ozdravljenje. Postoji i verovanje da danas dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Molitvom svetim Vračima obratite se za zdravlje svojih najmilijih, onih koji su bolesni i za svoje zdravlje:
“K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja.
Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji.
Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo.
A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova.”
