Priča o starcu Vukašinu nije mit, već istina; takmičenje ustaša u klanju Srba zaista se dešavalo; časne sestre jesu trovale srpsku decu; ustaše jesu klale decu i oči im kopale pred majkama; 99% dece mlađe od tri godine nije preživelo Jasenovac…
Ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj počinile su zverstva kakva nisu viđena nikada pre niti posle u istoriji, to kako su oni mučili i zverski ubijali nevine ljude normalan ljudski um naprosto ne može da pojmi!
Priča o starcu Vukašinu nije mit, već istina. Takmičenja ustaša u klanju Srba u Jasenovcu zaista su se dešavala. Časne sestre jesu trovale srpsku decu. Ustaše jesu klale decu i oči im kopale pred majkama, a 99 odsto dece mlađe od tri godine nije preživelo Jasenovac! To su sve istorijske činjenice koje niko i nikada neće moći da izbriše i da prikrije revizionističkim lažima i manipulacijama.
Krili od Nemaca
Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima logora Jasenovac. Tako je general Fon Horstenau, Hitlerov izaslanik u Zagrebu, zapisao u svom ličnom dnevniku za 1942. godinu da su ustaški logori u NDH bili ‘suština užasa’, a Artur Hefner, oficir zadužen za transport radne snage u nemački Rajh, napisao je 11. novembra 1942 za Jasenovac: ‘Koncept logora Jasenovac trebalo bi zapravo shvatati kao kompleks od nekoliko logora, koji su udaljeni po nekoliko kilometara jedan od drugog, a grupisani su oko samog Jasenovca. Bez obzira na javnu propagandu, ovo je jedan od najstrašnijih logora, koji bi se mogao porediti jedino sa Danteovim Paklom!’
Istoričar Stefan Radojković, sekretar Odbora za Jasenovac i saradnik Muzeja žrtava genocida u Beogradu, kaže za Informer da o Jasenovcu postoji mnogo navodnih ‘mitova’ koji su zapravo strašne istine.
– Kao istoričar i neko ko se svakodnevno bavi ovom temom moram da kažem da pod istinama zavodimo samo istorijske činjenice koje su negde zapisane. Najbolji primer jedne takve istine za koju se dugo verovalo da je mit jeste slučaj starca Vukašina Mandrape, koji je svom koljaču izgovorio čuvene reči: ‘Samo ti, dijete, radi svoj posao.’ Od tih reči ustaša je odmah potom poludeo. Ova priča je istinita i zapisao ju je psihijatar Nedeljko Zec, kome se ispovedio koljač Žile Friganović… Što se tiče takmičenja u klanju, ona su takođe postojala i nisu mit, samo što ljudi pogrešno misle da je to išlo brzo kao na traci, nekoliko sekundi po čoveku. To je zabluda, jer svakog logoraša koji se instinktivno borio za život moralo je da drži bar troje ustaša, za to je trebalo puno vremena i zato su ta jeziva takmičenja nekada trajala i po 15-20 sati… – priča Radojković, koji naglašava da su ustaše u Jasenovcu orgazmički uživale u zločinima!
– Istina je i da su ljudi živi bacani u kavezima u Savu, kao i da je igrana ona morbidna igra ‘muzičke stolice’ koju smo videli u filmu ‘Dara iz Jasenovca. Takođe, seksualni odnosi i orgije pijanih ustaša dok gledaju klanje i bacanje logoraša u Savu zaista su se događali. Istina je i da Nemci nikada nisu prisustvovali tim zločinima. Oni su znali šta ustaše rade, ali ustaše nikada nisu dozvolile da Nemci to vide i uvek bi sređivali i ulepšavali logor kada oni dolaze, a u Jasenovcu su bili svega dva puta. Imate izveštaje koje su Nemci slali u Berlin. Čak i oni su tu priznavali da su šokirani ustaškim zločinima, ali i činjenica je da nikada nisu videli ‘pravi Jasenovac’ – kaže naš sagovornik.
On je ispričao i neke istine koje niko u Srbiji do sada nije znao.
– Posebno potresne priče odnose se na zločine nad decom. Mališani su bili smešteni u Jastrebarskom kod Zagreba i u Jasenovcu, i to je navodno trebalo da bude dom za nezbrinutu decu, ali su kaluđerice svojom okrutnošću učinile da to bude identično logoru i možda još gore. Decu su zanemarivali, izgladnjivali i primenjivali na njima sve one krvničke metode u koje ljudi ne mogu da poveruju. Trovali su ih kroz hranu ili stavljanjem otrova direktno u usta, mešanjem mlevenog stakla u jelo… Opatice su sa ustašama decu bacale uvis, a na bajonete ih dočekivali pri padu. Istina je i da su decu razdvajali od majki, a ukoliko se one pobune, svirepo bi ih ubijali ili su deci žicom kopali i vadili oči naočigled majki. Imate podatak koji mnogo toga govori, čak 99 odsto dece mlađe od tri godine nije preživelo logor.
Opustošena sela
Stefan Radojković nam je otkrio i neke detalje koje većina Srba i dan-danas ne zna.
– Malo ljudi zna da su ustaše kao gornji limit za logor Jasenovac stavili cifru od 3.000 logoraša. To su smatrali da mogu da kontrolišu i hrane i to im je bilo dosta za funkcionisanje fabrika kože, lanaca i ciglane. Svi koji su bili preko ovog broja su momentalno ubijani. Takođe, naš narod nije svestan jedne velike istine, a to je da koliko god je Jasenovac bio “fabrika smrti”, u njemu je ubijena tek trećina Srba od ukupnog broja koji je pobijen u celoj NDH. Uz to, kao narod ne znamo i da najveći zločini nisu vršeni u Jasenovcu, nego u kozarskim selima gde su Srbi potpuno istrebljivani tako što su svirepo ubijani na kućnom pragu, deca bukvalno u kolevkama. Samo u nekoliko dana, 1942. godine, ustaše su u tri sela pobile više od 2.500 Srba, išli su na to da u potpunosti istrebe stanovništvo sve do jednog čoveka, žene ili deteta. Istorijska činjenica jeste i da su se Italijani zaprepastili kada su videli šta je ostalo iza ustaša u srpskim selima u Dalmaciji i Hercegovini. Nakon toga, oni su momentalno reokupirali tu teritoriju od NDH i zatvorili logor Jadovno, ali su ustaše zato brže-bolje otvorile Jasenovac – naveo je Radojković.
Sporenja o broju žrtava Jasenovca
Broj žrtava Jasenovca nikada nije tačno utvrđen. Logorska arhiva je dva puta uništavana (1943. i 1945. godine). Zemaljska komisija Hrvatske, osnovana 1945, konstatovala je u izveštaju Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu da je broj žrtava između 500.000 i 600.000 Srba, Jevreja i Roma.
Nemački generali davali su veoma različite i stoga nepouzdane podatke o broju ubijenih Srba u NDH.
Državna komisija Jugoslavije procenila je broj žrtava na oko 600.000, dok izraelski centar “Jad-Vašem” navodi brojku od 700.000 žrtava genocida u logoru.
Centar “Simon Vizental” u Los Anđelesu procenjuje da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista.
U knjizi “Bespuća povijesne zbiljnosti” bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman tvrdio je da je u Jasenovcu ubijeno 30.000 do 40.000 Srba, 30.000 Jevreja, kao i 10.000 hrvatskih antifašista, dok je jugoslovenski istoričar i Titov biograf Vladimir Dedijer procenio broj žrtava Jasenovca na 700.000 do 1,2 miliona.
Topola užasa
Topola užasa je naziv za drvo topole koje se nalazilo u selu Donja Gradina, u sastavu ustaškog logora Donja Gradina, gde su ustaše vršile masovne pokolje Srba, Jevreja, Roma i ostalih logoraša.
Ovo sasušeno drvo predstavlja jedan od najstrašnijih simbola Donje Gradine i Jasenovca. Pod topolom i na njoj logoraši su mučeni i ubijani na najsvirepije načine, zbog čega su logoraši to drvo nazvali ‘topola užasa’.
U krošnji drveta i po njegovom moćnom deblu prečnika 2,10 metara nađeni su lanci i posebno kovani klinovi za mučenje žrtava.
Oni koji su bili zakucavani ekserima za drveće ostavljani su da umiru polako više dana. Prislonili bi ih uz čuvene “topole smrti”, pa su im kroz grudni koš i kroz noge zabijali klinove. Posve istrulelo drvo srušilo se 1978. Sačuvane su grane i ostaci zabijenih klinova koji i danas svedoče o monstruoznim zločinima ustaša.
