Jovo Petrović iz Gornjih Garevaca jedan je od rijetkih, a možda i jedini kovač u Prijedoru. Ovaj zanat ispekao je u vojsci, ali to nije jedini zanat koji ovaj vrijedni domaćin zna. Jovo je i stolar, zidar, bačvar, kotlar, botaničar i šta sve ne još…
Iza svega što je uradio postoje i pisani tragovi, jer uredno vodi evidenciju, tako da je i znatiželjni mogu pročitati. Iako je na samom pragu 80-te godine, još uvijek je aktivan. Ne da mu se, kako kaže, ništa oteti. Naučio je, kaže, raditi i toga se ne može i neće odviknuti, sve dok ga, dodaje, noge i glava služe.
“Ja se svako jutro budim oko četiri-pola pet. Ustajem, obrijem se, pošto živim sam, sebi skuvam kafu, popijem i onda počnem nečim da se zanimam. Hranim zečeve, kokoške, čistim kuću, dvorište, uvijek nešto. Ne bih mogao po cijeli dan sjediti i ležati. Nešto u meni mi ne da mirovati”, priča nam Jovo, u čije dvorište svakodnevno neko dolazi tražeći da mu Jovo nešto odradi.
“Da im poklepćem sjekiru, motiku, plug ili da kupe od mene držalicu za neku alatku. Najčešće donesu, recimo, sjekiru i traže da je ja nasadim. Kažu: “E ti Jovo kad je nasadiš, ona ne spada. Traje dok držalica sama ne pukne.” Te moje usluge nisu skupe, pa ljudi neće da se pate, zapravo većina njih i ne zna to uraditi. E onda dolaze meni”, priča ovaj domaćin, koji ima jednu naviku da sve važne događaje u životu zapisuje.
Tako, recimo na bunaru piše godina kad je iskopan, da je dubok 11 metara i da ga je kopanje koštalo 5.700 KM, na kući stoji tabla sa datumom kad je u nju uselio.
“To mi je navika, a i želja da se ne zaboravi. Mene kad ne bude, moji nasljednici imaju mogućnost da na tablama pročitaju kad sam šta gradio. Ono što ne napišem na tabli, zapišem u rokovnik. Sve važno stoji zapisano. Možda će nekad neko pročitati”, kaže nam Jovo koji je uredno natpisima obilježio i za njega sve važne biljke, poput ruzmarina, metvice, majčine dušice, lavande…
Jovo je, moglo bi se reći i dobar inovator. Većinu alatki i strojeva sam je sebi pravio. Tako je među njima i tokarski stroj za drvo. Najvažniji mu je bio, kaže, elektro-motor, ostalo je sam smišljao kako i od čega napraviti.
“Znate, meni kad dođe tako nekakva ideja, ja onda nemam mira, dok to ne napravim. Po noći u krevetu o tome razmišljam i dobijem takvu volju da ne odustajem, ma kako to bilo teško ili komplikovano uraditi”, kaže Jovo. Jedna od njegovih inovacija je i ta da je u uz svoj bunar napravio frižider za hlađenje pečenja tokom ljeta i to tako što se iz bunara koristi hladan vazduh. Za mnoge su interesantne raznobojne Jovine kućice za ptice poredane na zidu šupe. Ispod njih je i plug njegovog djeda star najmanje 70 godina. Tu je i kotlić sa verigama, stari mlin za kafu, pa i konobar koji drži čašu, a kojeg je Jovo napravio od plastičnih odvodnih cijevi.
“Mnoge stvari izmislim sam, sam konstruišem, ali neke sam izrađivao vidjevši ih negdje, kao recimo, ovu specijalnu štihaču za sadnju pikiranog povrća. Vidio sam to u ravničarskim krajevima i odlučio da je sam napravim. Imao sam dosta narudžbi. Prodavao ih po 20 maraka. Ljudi su kupovali, pogotovo oni što sade papriku i paradajz”, priča nam Jovo, koga u Garevcima i šire poznaju kao Jošo. Otkriva nam i to kako je uopšte dobio takav nadimak.
“Pošto sam u mom kraju bio čovjek koji zna svašta raditi, iako imam samo četiri razreda škole. Išao sam često kućama domaćina da nešto odradim. I tako ja kad završim posao sjednem malo da popijem kafu i onda krenem, a domaćice počnu da govore nemoj ići sjedni još, ostani još, i tako još malo, još malo i nazvaše me Jošo”, priča nam.
Jošo je u svom selu poznat i kao čovjek koji pravi razne rakije travarice. Veliki broj ljekovitih trava uzgaja sam, a neke prikuplja u prirodi. Napravio je, kaže i rakiju sa devet vrsta trava, sve po receptu ruskog doktora, zapravo časopisa koji se tako zove. Uz to, proizvodi i jabukovo sirće i to isključivo od divljih jabuka.
Kaže nam da se zahvaljujući domaćim proizvodima koje ne tretira, eteričnim biljem koje lično uzgaja i drugim proizvodima koje sam priprema i u 79-toj godini života, osjeća vitalno i dobro. Zato nam je na kraju druženja zakazao novo viđenje za 10 godina.
