Ađijusova pravda slepa je za ljudska prava zatvorenika Srba, dok kod Hrvata, evo, naprasno progleda.
U ISTOM danu kad je hrvatskog generala Milivoja Petkovića predsednik Mehanizma u Hagu Karmel Ađijus pustio kući na slobodu, za Srbina Milomira Stakića, lekara po zanimanju i tokom rata u BiH predsednika Skupštine Opštine Prijedor, nije bilo te njegove milosti. Ađijus je Petkoviću odmah uslišio zahtev za prevremeno puštanje na slobodu posle dve trećine izdržane kazne, a usput je ishvalio Hrvatsku kao spremnu i sposobnu državu da sprovede sve što haški sud naloži. Tako je Petković, koji je zbog ratnih zločina osuđen na 20 godina zatvora, otišao u četvrtak kući posle odležanih 14 godina, tek nekoliko meseci posle tog dvotrećinskog praga.
S druge strane Ađijus je glatko odbio predlog Francuske da se razmotri mogućnost da se Stakić, takođe, pusti na prevremenu slobodu, pošto na nju prema francuskim zakonima ima pravo nakon polovine odležane kazne, a prema njihovim procenama potpuno je rehabilitovan. Stakić je u zatvoru 20 godina, a Francuzi su svesni da je reč o intelektualcu koji, uprkos haškoj presudi, nije nikakav koljač s nožem u ustima.
Poput Stakića, Ađujusovo zrno milosti nikako da dočekaju srpski generali Radivoje Miletić, Vlastimir Đorđević i Nebojša Pavković i nekadašnji potpredsednik Vlade RS Radoslav Brđanin, koji su još pre nekoliko godina preskočili taj dvotrećinski prag. Kod njih Maltežanin forsira princip da u zatvoru “odleže” do poslednjeg dana. Ne obazire se ni što su Brđanina Danci u septembru vratili u Sheveningen, jer više nemaju nikakvog zakonskog osnova da ga i dalje drže u zatvoru.
Predsednik Mehanizma glumi svemogućeg iz svoje haške fotelje, ali njegov bič uvek udari o leđa srpskih osuđenika. NJegova pravda slepa je za njihova ljudska prava, dok kod Hrvata, evo, naprasno progleda.
