Najradosniji događaj u hrišćanskom svetu, praznik rođenja Isusa Hrista, obeležava se danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Božić je, tumači crkva, najradosniji i svenarodni porodični praznik, jer tada je u Vitlejemu judejskom rođen Isus Hristos, po hrišćanskom verovanju Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je i hrišćanska era.
Božić za pravoslavne Srbe, rusku, jermensku crkvu, Svetu goru i jedan deo koptske crkve, počinje tačno u ponoć između 6. i 7. januara, oglašavanjem crkvenih zvona, pojanjem božićnih pesama i prvim bogosluženjem. Jer, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, kao i roditelja, što objašnjava smisao verskih obreda i prelepih narodnih običaja čiji je osnovni cilj uznošenje molitvi Bogu da sačuva i uveća porodicu i imetak domaćina.
Od Božića, pa do Bogojavljenja (19. januara) ljudi se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi” i otpozdravljaju “Vaistinu se rodi”. Roždestvo Hristovo nije se, međutim, praznovalo u prva tri veka naše ere.
Prva proslava o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine kada je, kako navode teolozi, Božić odvojen iz do tada zajedničkog praznovanja Bogojavljenj. Mada je u crkvenim knjigama zapisano gotovo sve o rođenju Isusa Hrista, tokom vekova u nauci su se javljali oni koji su to osporavali. Ali, bilo je i “zvezdočataca” koji su, proučavajući kretanje nebeskih tela, dokazali da se u vreme Isusovog rođenja zaista nešto čudesno desilo na nebu, da su se planete poređale u jednu liniju i da je Zvezda Vitlejemska koja je, po predanju, najavila Isusovo rođenje, zaista svetlela.
PREDANjE O ROĐENJU SINA BOŽJEG
Kad se ispuni devet meseci od bezgrešnog začeća i vesti koju je arhangel Gavrilo javio Devi Mariji u Nazaretu, govoreći: “Raduj se, blagodatnaja, začećeš i rodićeš sina”, po zemlji judejskoj nastalo je veliko komešanje stanovništva, jer je bilo naređeno da se popiše sav narod u Rimskoj imperiji, tako što će svako da ode u rodno mesto i tamo se upiše u knjige carske.
Zato i drvodelja Josif krenu sa bremenitom Marijom u Vitlejem. Tamo se sleglo mnoštvo naroda, oni nisu mogli da nađu konačište, te se uputiše u pećinu, gde su pastiri sklanjali stada. Tu se, u noći između subote i nedelje 25. decembra (po julijanskom kalendaru, koji je ustanovljen 46. godine pre Hrista), porodila Bogorodica, “bez bola, kao što je i začela bez greha”.
Povila je sina u lanene pelene, poklonila mu se kao Bogu i položila ga u jasle na slami. Bogomladencu se zatim poklonio Josif, a zatim i pastiri koje su o božanskom roždestvu obavestili anđeli, pevajući: “Slava na visini Bogu i na Zemlji mir, među ljudima dobra volja”.
POREKLO ISUSOVOG IMENA
Ime Isus, po tumačenju teologa, izvodi se iz jevrejske reči Jošua, koja znači spasitelj, a Hristos znači pomazani (pomazanik) i označava lice Bogom određeno za poseban zadatak.
Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangijai objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe ucrkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući izcrkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno ičestitajući jedni drugima praznik.
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i nekislučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata našporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu:
“Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnicatoliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica,toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.
Položajnik simbolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu napoklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni,srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božićseče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu,okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna pevabožićni tropar, a ako ne, čita se “Oče naš” naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica seokreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj kodobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenječesnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja prehrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš.
Božić u urbanoj sredini
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slavitiu svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama. Umesto velikog drveta u crkvi se uzima osvećena grančica badnjaka i slame.
