Bezbjednosne agencije BiH osnovane mimo Ustava koje međusobno ne sarađuju, sporo i neefikasno pravosuđe, blage kaznene politike – su rak rana društva.
Bez obzira što policija Republike Srpske dobro odradi svoj posao, kada slučaj dođe do Tužilaštva i Suda BiH, slučaj zakaže i to je najveći problem bezbjednosti, smatra bivši ministar unutrašnjih poslova Srpske Dragomir Jovičić.
“Od ukupnog broja izvještaja, ili ranije je bila terminologija krivičnih prijava koje policija uputi Tužilaštvu jednu trećinu oni odbace jer kažu da nema elemenata, drugu trećinu odbaci Sud jer ni po njima nema nekih elemenata, jedna trećina završi sa epilogom i to veoma blagim”, rekao je Dragomir Jovičić, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske.
Tužilaštvo BiH je najslabija karika. Republika Srpska ima 89 postupajućih tužilaca, koji imaju do 15 hiljada predmeta godišnje, što je nemoguće kvalitetno razraditi. S MUP-om Srpske je potpuno drugačija situacija.
“MUP Republike Srpske je najorganizovanija i i najefikasnija bezbjednosna agencija na prostoru BiH. Imamo izuzetnu saradnju sa MUP-om Srbije, ali kada govorimo o saradnji sa Agencija BiH tu je saradnja dosta slabija i tu je taj problem kada govorimo o kriminalnim organizjacijama. One sarađuju, one ne poznaju ni vjeru, ni naciju, ni granicu, ime ili prezime, njihov osnovni cilj je profit”, rekao je Duško Baškalo, asistent na Fakultetu bezbjednosnih nauka Banjaluka.
Još jedan problem sa bezbjednosnim BiH institucijama je taj što se ne bave stvarnim prijetnjama. Umjesto da ih brinu kriminalne grupe, oni brinu hoće li profesori i advokati, državljani Srbije koji ni po jednom osnovu ne predstavljaju prijetnju, u’i u BiH.
“Kad se radi o profesoru, ne radi se o teroristi. Njima šeta čovjek sa potjernice po zemlji, a oni kontrolišu na granici da li će neki profesor ući. Ja bih rekao da se manu ćorava posla i da počnu da se bave ozbiljnim stvarima”, Božidar Spasić, stručnjak za bezbjednost iz Beograda.
Na problem bezbjednosti u BiH mora se početi gledati jedinstveno. Nije samo jedna strana ugrožena i nisu samo policajci meta. Uskoro bi to mogli postati advokati i tužioci, smatra Spasić.
