Danas je jesenji Krstovdan, dan brojnih običaja i verovanja. Praznik koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom i koji SPC proslavlja kao pomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hristos.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje – 18. januara, uoči Bogojavljenja i 27. septembra.
Da li se danas posti?
.
Vernici se danas pridržavaju strogog posta, a neki isključivo jedu grožđe i hleb. Grožđe simbolizuje slatku pobedu, plodnost i izobilje i veruje se da će sve koji danas poste na ovaj način pratiti sreća i uspeh tokom cele godine. Osim strogog posta, vernici današnji dan provode u molitvi.
Da li na jesenji Krstovdan smije da se radi?
.
Za razliku od mnogih praznika koji su obeleženi crvenim slovom, u narodu za jesenji Krstovdan ne važi „pravilo“ da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove. Naprotiv, veruje se da valja oprati sav veš, očistiti dom i pripremiti ga za zimu, kako bi vam cele godine sve išlo „glatko“ i kako treba. Osim toga, danas se bere i osveštava bosiljak koji odnosi negativnu energiju.
Po čemu se Krstovdan u septembru razlikuje od zimskog?
Ilustracija; Foto: Alvaro Martinz/Shutterstock
.
Kao što smo već rekli, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici dva puta u toku godine slave Krstovdan. Onaj „zimski“ se obeležava u spomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Spada u red „nepokretnih“ praznika u crkvenom kalendaru i slavi se dan pre Bogojavljenja, odnosno, dva dana pre Svetog Jovana Krstitelja koji je Isusa krstio u reci Jordanu. Jesenji Krstovdan je vezan za događaj koji se prema predanju, desio 326. godine, kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote i na kom je razapet, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Običaji na jesenji Krstovdan
.
U mnogim krajevima se veruje da jesenji Krstovdan predskazuje vremenske prilike, pa tako ako danas bude oblačno, zima će obilovati snegom, a ako bude suvo, naredna godina će biti sušna. Slaba kiša predskazuje blagu zimu, a grmljavina plodnu godinu. Isto tako, ako na dan jesenjeg Krstovdana bude vedro, na zimu će biti suvog mraza, a ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Narod veruje da se na Krstovdan zmije povlače na počinak i da ih od tada više nema.
Običaj je i da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi neka voćka, kako bi se grane što više razgranale. Upravo se ovaj dan smatra najpogodnijim za sadnju voća.
