Da je živ, Samjuel Beket bi na Konjarniku svake večeri mogao da piše nastavak kultnog dela “Čekajući Godoa”. Desetak prijateljica noći ovde čeka mušteriju, makroi vrebaju, a očajni stanari vape za policijom i barem malo sna.
Zgrade u ulicama Karla Lukača, Glasinačkoj, Dr Zore Ilić Obradović i Vladimira Tomanovića, nadomak Plavog mosta, pretvorile su se poslednjih godinu dana u prave javne kuće.
Toliko javne, da se “ljubav” tokom noći vodi u ulazu, liftu, pod prozorom, na parkingu. A i kada nije tu – buka, tuča i zaraza na svakom su ćošku. Kao i četiri vidno promrzle, iscrpljene i zapuštene devojke preksinoć oko 21 sat na uglu sa Ulicom Vojislava Ilića.
Hoćemo da radimo – slogan nezaposlenih, prodavačice ljubavi izgovaraju maltene svakom muškom prolazniku usred stambenog kvarta.
– Mužu bukvalno skaču na šoferšajbnu. Toliko su bahate, da prepreče celu ulicu, pa ih kolima jedva zaobiđem. Snebivam se kad prolazim da ih ne iznerviram. Kad opšte s mušterijama na parkingu, čekamo da završe da bi se oslobodio parking.
Tata, šta se ovde dešava?
Ekipa “Blica” uhvatila je prijateljice noći na trotoaru, i to sa prozora sobe trinaestogodišnjeg sina ogorčenog stanara. Na sreću, dečaku ništa nije bilo jasno.
– Tata, šta se ovde dešava – začuđeno je pitao mališan, na šta mu je otac odgovorio:
– Ništa sine, dve tete i čika gledaju da l’ se vidi hram.
Zatekla sam i ih u ulazu, a ona hladno kaže “malo smo se ljubakali”. Ujutru je parking pun kondoma da nemaš gde da zgaziš. Osećamo se kao građani drugog reda – žali se ogorčena stanarka.
Radno vreme “kraljicama trotoara” određuje mrak, pa se zimi susreću i s decom koja se vraćaju iz škole.
– Već su na ulici oko 19 sati, a tu je blizu OŠ “Stevan Sinđelić”. Moju ćerku čudno gledaju. Hvalile su joj kačket i bundu, pa ih više ne nosi jer se plaši da je ne napadnu. Svake noći su tu, znamo im i imena. Nedavno sam videla makroa da tuče jednu od njih. Galame, viču i stenju, ne spavamo do jutra – priča uznemireno jedna od majki, i dodaje da je čula da “usluge koštaju od jedne do dve crvene”.
Nažalost, stanari više ne znaju kome da se žale.
– Bezbroj puta smo zvali i policiju i komunalnu policiju, ali sve je gore. Stalno nam govore da ih zovemo kad ih uhvatimo na delu, a dok oni dođu, obavi se ovde više od stotinu dela – ističe jedan od stanara. U komunalnoj policiji tvrde da je ovaj problem u nadležnosti redovne policije, od koje stiže uobičajen odgovor.
– Svakodnevno obilazimo mesta na kojim se okupljaju osobe koje se odaju prostituciji, pa i ulice na Konjarniku. To je po zakonu prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora do 30 dana – kažu u policiji.
