Akademik Matija Bećković rekao je da Srbi nemaju svoj Jad Vašem i da je veliki grijeh što Srbija konačno ne napravi spisak srpskih žrtava.On je ocijenio da je velika greška da o srpskim žrtvama, ne samo što ne zna svijet, nego skoro i da Srbi zaboravljaju.
“Hercegovina je podigla, kako je izračunao akademik Ekmečić, jedanaest ustanaka za svoju slobodu. Imao sam sada priliku da budem u Trebinju koje je verovatno najlepši grad, ne samo u Republici Srpskoj. Tu je posle tolikih decenija nepravdi na brdu iznad grada sahranjen Jovan Dučić, koji je umro 1943. godine u Americi, a već 41 godine je napisao pesmu `Vrbas`, o stradanju Srba u NDH. Ali ta pesma je bila zabranjena, mada u njoj nema ničega sem oplakivanja nevinih žrtava. I te žrtve i te jame u koje su bačeni bile su betonirane, nisu nikada popisane”, rekao je Bećković.
On je naveo da Srbi nisu popisali svoje nevine žrtve da se ne bi zamjerili onima koji su hercegovačke jame napunili ljudima, a da je Drina postala mnogo veći i tvrđi zid nego što je berlinski.
“Posle tolikih žrtava stvorena je Republika Srpska i ona je toliki problem”, rekao je Bećković.
Pokazalo se, kaže Bećković, da je ona neka međa među vjerama i civilizacijama, između superiornih i inferiornih civilizacija, nacija i vjera i da je sad ta metafizika nekako ugrožena time što su ovi ljudi izborili tolikim žrtvama da mogu slobodno da žive u 21. vijeku.
“Tu se pokreće neki zakon stariji od ljudskog razuma, sad to bode oči. Prigovara im se zašto slave svoj rođendan i slavu, što je zapamćeno samo u najneslavnijim i neslobodnijim vremenima”, dodao je on.
Akademik Bećković je rekao da malo ko zna da je samo za Srbe bilo “stotinu za jednog”, “stotinu za ubijenog”, “pedeset za ranjenog”.
“Kad se kaže da je bombardovana Jugoslavija… nije, bombardovana je Srbija. Pa i sad kad je NATO bombardovao. Avioni su preleteli celu Jugoslaviju da bi izručili te bombe na Beograd”, rekao je Bećković.
On je naveo da su to Srbi u ime bratstva i jedinstva sakrili od samih sebe, da bi “danuli dušom” i živjeli snošljivije.
“Ali, to je rezultiralo time da se tvrdi da tih žrtava nije ni bilo, da su neki drugi bili žrtve, a da smo mi porobili one za koje smo mislili da smo ih oslobodili. Nemanje te čitulje, nebriga o tolikim nevinim žrtvama nam se osvetilo”, kaže on.
Prema njegovim riječima, da nije bilo Jevreja koji su pored vječne vatre u Jad Vašemu ispisali “Jasenovac”, to bi se izbrisalo, kao što je na neki način izbrisano na jasenovačkom polju gdje je podignut cvijet.
“Gledao sam seljake sa Kozare koji kad dođu ne znaju gde da zapale sveću, jer to nije predviđeno. Ne znate da li je to simbol za pesmu leta ili će tu da se ljudi venčavaju ili će biti jedno od najvećih stratišta u Evropi, kao što je Aušvic ili Mathauzen”, rekao je Bećković.
