Bivši predsjednik Skupštine Republike Srpske i predsjednik Asocijacije „Osnivači Republike Srpske“ Momčilo Krajišnik u razgovoru za Sputnjik izneo je stavove u vezi sa aktuelnom političkom u Bosni i Hercegovini sa posebnim osvrtom na Republiku Srpsku. Krajišnik je u radio intervju Sputnjiku govorio i o Haškom Tribunalu, Dejtonskom sporazumu, ali i o pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.
„Politička situacija u Bosni i Hercegovini je loša. Bolje rečeno može se porediti sa nekim dramatičnim trenucima iz naše skorije prošlosti. Neke nevidljive snage pokušavaju da naprave haos i u RS i u BiH. Nisam srećan što u srpskom političkom bloku vlada određena netrpeljivost i razmimoilaženje“, kaže on. Govoreći o prijemu BiH u Evropsku uniju Krajišnik kaže da BiH ne može da ostane ostrvo koje je okruženo državama–članicama EU, ali smatra da je loše to što je taj cilj pogrešno postavljen. „Treba neke stvari prepisati sa Zapada, ali sam siguran da je većina njih nespojiva sa našim mentalitetom i interesima. Takva BiH nije spremna za EU.
Mislim da narod treba da bude pitan, da li želi da bude EU. Dakle, treba održati referendum prije odluke o pristupanju u oba entiteta.“ Kada je riječ o Dejtonu, Krajišniku pomalo smeta što su neke teme u BiH tabu. „Niko ne smije da progovori da bi Bosna i Hercegovina, recimo, trebalo da se podijeli. Ako neko govori o podjeli Velike Britanije i Španije, onda nema razloga da to pitanje u Bosni bude tabu tema. Bosni i Hercegovini ne bi trebalo da bude nametnuto nijedno rešenje. Znači, ako Srbi žele, recimo, da se RS izdvoji moraju da kažu i zašto“, smatra on. Napominje i da isto važi i za Hrvate ili Muslimane koji žele unitarnu Bosnu. „Dakle, sva ta mišljenja treba staviti na sto i legitimni predstavnici sva tri naroda treba da nađu rešenje“, ističe Krajišnik.
Bivši predsjednik Skupštine RS kaže da je problem što muslimanska strana stalno poziva strane faktore u pomoć kako bi nametnula unitarnu Bosnu. On vjeruje da su strani predstavnici koji dolaze u BiH i pomažu tu ideju u stvari — neznalice. Ne zato što su, kako kaže, loši političari, već zato što ne poznaju dobro situaciju. „Bosni ne može da se nametne rješenje i zato smatram da ona ne može da opstane. Zbog toga se čak i ratovalo i taj manir nametanja mora da prestane. Ne može neko jednostavno da oduči da se ukine Dan Republike Srpske… Zbog specifičnosti BiH svi bi trebalo da vode računa da ima što manje sukoba, a pošto do njih dolazi, svaki put je BiH ugrožena. Ipak, ako se ne nađe rješenje, skeptik sam što se tiče opstanka BiH.
Niko od Srba nije srećan što je RS u BiH, ali ako je to propisano Dejtonskim sporazumom onda BiH treba dati šansu, ali bez da neko nekome nameće rješenja“, ističe Krajišnik. On kaže da je uloga visokog predstavnika po Dejtonu sasvim drugačije zamišljena. Kaže da je ona imala smisla jedno vrijeme, ali da se pretvorila u tutorstvo. „Često se govori da BiH pod protektoratom, što nije tačno. Druga je stvar što neko to želi tako da predstavi. Visoki predstavnici su u BiH nametali rješenja što nije njihova uloga niti njihovo ovlašćenje. Niko se u BiH nije složio da imaju nadležnost koju su sami sebi dali. Mislim da svako ko je na tom mjestu, a ima imalo časti treba da kaže neću da učestvujem u ovome, jer nisam za to ovlašćen.
Visoki predstavnik je trebalo da napusti Bosnu. Predstavnici tri naroda treba da sjednu i da se dogovaraju, a ukoliko ne uspiju onda da se uključi neko sa strane“, kaže on. Prema Krajišnika koji je i sam bio procesuiran u Haškom tribunalu, to tijelo je svoju ulogu „odigralo“. On kaže da se treba vratiti normalnom životu, a ne stalno potpirivati prošlost. „Haški tribunal bi trebalo da se izvini gdje je pogrešio i da napravi ravnotežu, jer Haško tužilaštvo jeste politički organ i to nije sporno, ali onaj ko radi taj posao (tužioci) ne sme da zloupotrebljava svoj položaj. Haško tužilaštvo i sud bi trebalo razdvojiti“, smatra Krajišnik. On kaže da ne želi da se aktivno bavi politikom i da je upravo zbog toga i osnovao Asocijaciju da bi ljudi koji su stvarali Republiku Srpsku, a koji su i dio te Asocijacije, mogli da ostvare svoja prava, a to je da njihov doprinos ne bude nipodaštavan i da se čuvaju tekovine RS. (N.N/sputnik)
