Đurđevdan je veliki praznik koji, svako prema svom kalendaru, proslavljaju i pravoslavci i katolici. Ipak, kod Srba je ovaj dan poprimio i neke druge, mnogo starije, prethriščanske običaje, pa se Đurđevdan zapravo nigde u svetu ne proslavlja kao u našoj zemlji!
Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan su postojala na ovim prostorima i pre nego što je srpski narod primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je “svojim praznikom” samo zauzeo mesto staroslovenskog božanstva plodnosti – Jarila, pa je zbog toga najveći broj običaja koji postoje u Srbiji veoma star i u vezi je sa zaštitom, zdravljem i plodnošću.
Na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće.Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni“, pa se u narodu kaže: “Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
U nekim krajevima se tokom branja cveća devojke i mladići “gađaju” biljkom prilepača. To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona “zalepiti za vas”.
Slično, na Đurđevdan se od leske prave krstići – jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić koji se stavlja na kuću i na njivu jer se veruje da on štiti od gromova i zlih sila.
Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani, kako bi se vaša simpatija “grabila” za vas. Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.
Kad kapija “dobije noge”
Ako ste se jutros probudili bez kapije u dvorištu, nemojte da brinete! Reč je o još
Spavalice, ovo je loša vest za vas!
Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio protivlek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba “spavati na istom mestu” i bol će nestati.
jednom živopisnom običaju za Đurđevdan koji i dalje živi u nekim ruralnijim delovima Srbije.
Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.
Običaj je i da žene i devojke donesu uveče kući vodu sa vodeničkog kola. U nju treba staviti različito bilje, a naročito selen, pa se na Đurđevdan tom vodom umiti, da bi se od njih“svako zlo i prljavština otresli i otpali”.
Kupanje u reci
Veliku važnost u đurđevdanskom danu ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na
Danas gledajte u nebo!
Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, narod čeka velika suša.
reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem i tako plivali.
Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da “obere njivu” tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.
Čak i da ne verujete u ove običaje i smatrate ih bapskim pričama, nema razloga da se danas ne provedete lepo. Đurđevdan je živopisan i veseo praznik, a kako se prema broju svečara nalazi tik ispod Svetog Nikole, ovo je pravi dan za druženje i zabavu – bilo da slavite, ili da idete u goste.
