Da nam je neko pričao da ćemo izveštavati sa koncerta Amadeus benda, rekli bismo mu da ne lupa i da se obrati nekom drugom. A da nam je pak rečeno da ćemo ih slušati u dvorištu zatvora, pomislili bismo da haluciniramo.
Ipak, juče smo se Ivan i ja našli u dvorištu KPZ u Nišu, gde je održan prvi koncert od samog otvaranja ove ustanove sredinom 20. veka. Više desetina osuđenika okupilo se da čuje Amadeus bend, koji je svirku “poklonio osuđenicima zbog njihovog marljivog rada i doprinosa društvenoj zajednici”.
Atmosfera je bila, u najmanju ruku, nesvakidašnja. Osuđenici su se podelili u dve grupe, odvojene ogradom od kanapa, dok su oko i između njih stajali čuvari. Kada smo čuli sirene, pomislili smo da je u pitanju neka pobuna, ali su onda iz marice izašli članovi benda i uz vatromet i vitlanje srpskom zastavom započeli svirku. Posle par svojih hitova, okrenuli su na kafanski repertoar i usledila je eksplozija testosterona iz publike.
Za mikrofonom su se smenjivali gotovo svi članovi benda, ali je možda najvatrenije bilo tokom izvođenja Motora, koju je otpevao klavijaturista, isti onaj koji je prethodnu stvar odsvirao digavši instrument iz kog izlazi vatromet.
Ubrzo su se čuli rifovi Smoke On The Water. Jebote, mislili smo da je jailhouse rock samo fensi izraz. Koncert su završili, naravno, vatrometom.
