Milenko Đaković, novi gradonačelnik Prijedora bio fudbalski golman, džudista i karatista
Nekada svestrani sportista Milenko Đaković, inače dugogodišnji član uprave FK Rudar Prijedor, ušao je u istoriju Grada na Sani kao njegov drugi gradonačelnik. On će u narednom četverogodišnjem mandatu nastojati da unapredi Prijedor kroz sve vrste ljudskog stvaralaštva, a podrazumeva se, da će sport biti jedna od glavnih poluga Grada pod legendarnom Kozarom.
-Meni je sport spasao život! Da se nisam bavio sportom ko zna šta bi bilo sa mnom posle ranjavanja na ratištu koje je bilo teško – počeo je priču novi gradonačelnik Prijedora Milenko Đaković i nastavio:
-Ubeđen sam, da se nisam bavio sportom, sigurno bih podlegao zadobijenim ranama u Hrvatskoj. Ovako, jako i čvrsto sportsko telo je izdržalo, izborilo se, pobedio sam.
Zastao je malo, a potom je pokušao da pojasni svoju tvrdnju:
-Pre odlaska na ratište u Hrvatsku redovno sam se rekreirao na Aerodromu u Prijedoru, izlazio na pistu, po dva sata sam ostajao na treninzima. Bio sam u punoj snazi. Ranjavanje je bilo kompleksno i složeno, izgubio sam mnogo krvi. Imao sam sedam kompleksnih i teških operacija, a sve te napore i iskušenja može da pobedi samo zdravo, sportsko telo. Da nije bilo sporta i sportskog načina života ne verujem da bih preživeo.
Kao svim dečacima u Prijedoru fudbal je bio glavna preokupacija i junaka naše priče, ali ubrzo se predomislio.
-I danas fudbal najviše volim, kao dečaka privlačila me je pozicija golmana jer sam smatrao da je to najodgovornije mesto u timu. Na Urijama gde sam živeo i gde smo organizovali utakmice na ulici. Igrali smo i razne turnire, a kada sam odrastao počeo sam aktivnije da branim za Radnik Urije sa 15 godina. Savan, tadašnji golman Radnika, bio mi je prvi trener, a onda sam išao i u Ljubiju da gledam treninge Rudara. Došla je jesen, kiše, stvaralo se veliko blato i na jednom treningu Rudara video sam blatnjavog golmana, samo su mu se oči videle. To mi se nije svidelo i zato sam prestao da treniram fudbal – nastavio je priču Milenko Đaković.
Međutim, ostao je i dalje u sportu, onom borilačkom. To ga je, kako kaže, privlačilo iz više razloga:
-Dopalo mi se džudo i aktivno sam ga trenirao, na kraju osmog razreda priključio sam se grupi momaka s Urija. Pet godina sam trenirao taj sport. U džudou sam ostao do odlaska u vojsku sa 19 godina, a treneri su bili: Milan Tankosić, Miodrag Deretić, Zoran Dragojević i Mišo Radojčić. Došao sam do pojasa majstora i do polaska na fakultet nekoliko puta do nivoa republičkog takmičenja BiH, osvajao sam druga i treća mesta, pobeđivao redovno na regionalnim takmičenjima u Banjaluci. Kada sam krenuo na Mašinski fakultet morao sam da prekinem sa džudo treninzima jer su se „poklapali“ sa vežbama iz matematike koja je bila jako važan predmet na mom fakultetu.
I tu je uporni Đaković pronašao rešenje, oprobao se i u trećem sportu.
-Priključio sam se treninzima jednog Karate kluba iz Banjaluke, zvao se Mejdan. Tu sam boravio dve godine, polagao i za pojaseve. Međutim, na fakultetu se pojačavao tempo, morao sam da odustajem od aktivnog treniranja, ali sam i dalje ostao u sportu i uz njega, bavio sam se rekreativno – objasnio je novi gradonačelnik Prijedora.
Vrlo dobro poznaje stanje u prijedorskom sportu jer je bio zamenik svog prethodnika Marka Pavića.
-Mislim da je sport prilično dobro razvijen u našem Gradu. Najveći problemi su prestanak finansiranja od strane preduzeća i ustanova koje su pomagale klubove, često su klubovi nosili njihova imena, sada je sve na minimumu, okrenuto prema lokalnim zajednicama koje prema kapacitetu i mogućnostima, pomažu sport. Oko milion ipo maraka Grad Prijedor izdvaja za potrebe sporta, dotacije klubovima i plaćanja dvorane, i za izgradnju sportskih objekata – kaže Đaković.
Prijedor bi uskoro trebalo da dobije, u naselju Urije, velelepnu i multifuncionalnu, modernu sportsku dvoranu.
-Tek završetkom sportske dvorane stvorićemo novi prostor da izdvojimo više sredstava za sport. Od Vlade Republike Srpske nismo imali do sada podrške, dvorana na Urijama se gradi isključivo sredstvima Grada. Godišnje izdvajamo milion maraka za projekat vrijedan osam miliona, negde smo na polovini tog puta. Četiri godine su potrebne da se izađe sa gotovom sportskom dvoranom u punom kapacitetu, ako bude pomoći Vlade RS možda i pre.
Na kraju je novi gradonačelnik Prijedora dao i svoju viziju sporta u Gradu na čijem čeluće se nalaziti sigurno do 2020. godine, a možda i duže.
-Najvažnije je deci i omladini omogućiti bavljenje sportom jer se stvara i razvija borbeni takmičarski duh, poverenje u samog sebe, deca su stabilnija psihološki, za njihov organizam je važno da se kvalitetno razvijaju u budućnosti. Mnogi sportisti završavaju i fakultete. Kada su u domenu juniora odlazili su na fakultete, a mi smo u Prijedoru ostajali s podmlatkom i teško je na seniorskom nivou dostizano to kada su u pitanju rezultati. Samo fudbaleri nisu težili da završavaju fakultete i oni su bili jači i zapaženiji u ligama. Želja mi je da se Prijedor razvija dalje, prema studentskom centru, da bi više dece sportista ostajalo u našem Gradu i da bi naši sportisti i klubovi imali više uspeha u seniorskoj kategoriji.
Staza oko Kastela
Đaković je istakao jedan zanimljiv detalj iz studentskih dana u Banjaluci:
-Dok sam studirao, a nisam trenirao nijedna sport imao sam „svoju“ stazu oko tvrđave Kastel na kojoj sam upražnjavao treninge i razne vežbe. Po završetku fakulteta zaposlio sam se u RŽR „Ljubija“ u Omarskoj i tada je sve manje vremena bilo za treniranje. Usledile su zrele godine, dolazi poziv za rat i rastajem se, definitivno, sa aktivnim sportom. Međutim, ostao mi je u srcu. I danas na Gradskom stadionu u Prijedoru upražnjavam brzo hodanje i razgibavanje.
Zvezdaš i Jugosloven
Pitali smo novog gradonačelnika Prijedora za koga navija, dobili smo zanimljiv odgovor:
-Nekada sam bio navijač reprezentacije Jugoslavije, u svim sportovima. Iskreno navijanje u mladosti je bilo za Crvenu zvezdu, bio sam u jednoj grupaciji klinaca iz mog sokaka koji su se delili na partizanovce i zvezdaše, ja sam bio među ovim drugima. U mladim danima, navijao sam najviše za Jugoslaviju kao reprezentaciju, bivša država beležila je sjajne rezultate u vaterpolu, košarci, rukometu, fudbalu, pojedinačnim sportovima kao što je boks.
