Šta kažeš ti na to – „Miro od Banjaluke“, moj dobri druže Miroslavu Janjaninu? Da te čujem…
-Znaš, čitao sam tvoje „Banjalučke priče“, jel’ ti drago, tamo sam pročitao ko se sve od čuvenih ljudi potpisivao sa odrednicom „Banjalučanin“, od „prosvetitelja“ Ivana Fra Jukića, prvog bana Vrbaske banovine Svetislava Tise Milosavljevića, čak i Petar Kočić, slavni književnik i narodni tribun, da ne govorim o vremenu koje pamtim… Biti Banjalučanin, koliko po rođenju, sto puta više po životnom opredeljenju, niko od nas nije birao gde će se roditi; dakle, biti Banjalučanin, prvi i najubedljiviji dokaz uspeha u životu, čuo sam od svojih umnih, čak i ovakve misli: „šta će ti život ako ga ne živiš u Banjaluci?“ Nameće se logičan stav: to da sam Banjalučanin, doživljavam kao titulu, živeti u ovom lepom Gradu ne znači samo po sebi da mu i pripadaš, njega, ovaj Grad, treba voleti i pokloniti mu sve što znaš i umeš.
Moj drug Miro Janjanin je čovek kulture, muzike i sporta, u ovom oporom i često tužnom vremenu, sve što je dobro i lepo ide uz njegovu ličnost. Između ostalog „Borčevac“ je od glave do pete.
-Sport je Banjaluku proslavio u svetu. U neka srećnija vremena rukometaši, bokseri, šahisti, košarkaši, fudbaleri… nosili su banjalučku zastavu po celom svetu, osvajali olimpijska zlata, srebra i bronze, svetske i evropske titule, da ne pominjem neprikosnovenost u pokojnoj Jugoslaviji. Mogao bi pričati i dan i noć, odrastao sam i stasavao uz njih, o Miloradu Karaliću, Nebojši Popoviću, Zdravku Rađenoviću, Zlatanu Arnautoviću, Abasu Arslanagiću, Velimiru Sombolcu, Marijenu Benešu, Antonu Josipoviću, Radovanu Bisiću, Enveru Bukiću. Milanu Vukiću, Slađani Golić… Tu tradiciju, zabeleženom i u svetskim enciklopedijama, treba da čuvamo i negujemo, ali istovremeno da se okrenemo onome što danas imamo u novim uslovima u kojima živimo. Mi već postajemo Grad plivanja i vaterpola, pogotovo nakon što smo dobili Olimpijski bazen, imamo i učesnike Olimpijade, zatim naši dečaci i devojčice dominiraju u borilačkim sportovima, Košarkaški klub invalida Vrbas neprikosnoven je u NLB ligi, ženska odbojka izlazi na scenu. Iz plejade te mladosti ko zna šta će se sve jednog dana izroditi, jer mi i naše sportske legende, koje sam nabrajao, pamtimo iz vremena kada su počinjali sportsku karijeru. Ko bi mogao, naprimer, onda pretpostaviti, da će iz krhokog dečaka iz Lauša Antona Josipovića izrasti jedan od najboljih boksera sveta i olimpijski pobednik. Ustvari, sport treba da bude svojevrsna filozofija mladog čoveka u Banjaluci, jer na ovim prostorima sport uspeva baš kao što kafa uspeva u Brazila ili svilena buba u Indiji…
Svojom muzikom Miroslav Miro Janjanin zadužio je ovdašnji sport. Komponovao je himne klubovima, FK BSK, KK Mladi Krajišnik, ŽFK Banjaluka, KKI Vrbas, FK Mladost iz Seferovaca, kik bokseru Draženku Niniću, a odabrao je i muziku za serijal „Bili su rukometni anđeli“ koji već mesecima putuje belim svetom. Njegova kompozicija „Za ljepšu Srpsku“ svojevrsna je i himna Republike Srpske ili još tačnije: njen zaštitni znak, koja se svakodnevno vrti na svim televizijskim i radio stanicama u Republici Srpskoj, ali i Srbiji.
-Kad sam pisao i komponovao muziku za pesmu „Ovo je moj Grad“ imao sam na umu sve oblasti ljudskog stvaralaštva, nju Banjalučani svojataju, što je meni drago, ali nigde se u pesmi konkretno ne govori o Banjaluci, pa je tako, kao svoju, doživaljavaju i u drugim gradovima, što je meni izuzetno drago. Srećnim me čini i saznanje da sam od prvog dana sa Sportskim Žurnalom i Fudbalskim savezom Republike Srpske u organizaciji akcije „Dan fudbala“, a ta manifestacija je izrasla u jednu od najprestižnijih u ovom delu Evrope. Kad god dobijem poziv da budem deo te svetkovine osećam se i srećno i ponosno.
U vremenu koje nas okružuje, preplavljenom, neretko, mržnjom, zavišnju i zlobom, Miroslav Janjanin svakom pruža bratsku ruku. Objašnjava to ovako:
-Ništa nije uzvišenije od prijateljstva i bratstva. Upamtio sam tu poruku od svog oca Dušana Janjanina, koji je život potrošio u druženju s ljudima i s gitarom u ruci. Mnogi se ga i danas sećaju, kad mi kažu da ličim na njega, to mi predstavlja najveće moguće priznanje. Bio je i fudbaler, igrao je na Laušu, bio u onoj ekipi onih sportskih radnika koji su utemeljili Fudbalski klub u ovom banjalučkom naselju. Posle smo živeli u prekovrbaskom kraju, tada je bio aktivan u Fudbalskom klubu Naprijed, mene te obe činjenice toliko vesele i raduju, u uverenju da mu je život imao smisao. Kad sam god u prilici, kad mi obaveze dozvoljavaju, odlazim na sportske priredbe, nije mi važno je li rukometna, košarkaška ili fudbalska utakmica, u sportu, kao viteštvu najvećeg dometa, uživam od srca. Uz muziku on me i oplemenjuje i obogaćuje kao čoveka. U svakom takvom životnom opredeljenju imam i podršku porodicu, šta još više da tražim od života?
U pripremi je i novi CD „Mire od Banjaluke“ sa nazivom „Dar“. Koliko ljubitelji muzike, toliko i ljudi iz sporta, očekuju pomenuti album kao još jedno izuzetno muzičko ostvarenje. Miro, uz širok osmeh, kaže:
-Biće ljudi sporta na toj promociji, za sad se još nisam odlučio gde će se to održati, da li u Banskom dvoru ili u Sportskoj dvorani na Obilićevu, nije toliko ni bitno sve to, najvažnije je da ću ja i na taj način vraćati svoj ljudski dug svojoj Banjaluci, Gradu kojeg ne bi menjao ni za jedan drugi na svetu…
Stajali smo još dugo na obali Vrbasa, tamo ispod Kastela, gde smo Miroslav Janjanin i ja pričali, i još mnogo toga jedan drugog pitali, a reči su otplovile nemirnom rekom. Putuj „Miro od Banjaluke“, od sporta do muzike, od muzike do života, sa svojom idejom i dobrotom s kraja na kraj od Novog Grada do Trebinja, pogovoto širom sveta, jer uz tebe će svi biti bolji i srećniji, a časnost će predstavljati oblik življenja.
Brojni asovi
Generacija Miroslava Janjanina stasavala je uz najveće sportske asove koje je Banjaluka ikad imala:
-Ako za Zdravka Rađenovića kažu, a kažu, da je jedan od najboljih rukometaša koje je svet ikad imao, za Marijana Beneša da je bio bokser kakav se ni pre ni kasnije nije ponovio, da je darovitost, takođe boksera, Antona Josipovića dostizala vrhove najvećih majstora ringa, a da se niko u plejadi takvih sportskih velikana nije odlučio da kaže ko je najbolji sportista Banjaluke svih vremena, najrečitije govori kakvi su asovi nekad dominirali banjalučkom sportskom scenom. Ponavljam, Banjaluka ima jednu nevidljivu crtu van serije sportski talentovane ljude, nadam se da će to biti i ubuduće, treba raditi i biti strpljiv, rezultati će sigurno jednog dana ponovo biti dominantni na evropskoj i svetskoj sportskoj sceni.
Sportisti i treneri
Miroslav Janjanin još kaže:
-Nije Banjaluka iznedrila samo velike sportiste, već i izuzetne sportske stručnjake, sportske radnike, samo da pomenem Peru Janjića, Velimira Petkovića, Tomu Palankina, Iliju Miljuša, Sredoju Zekanovića… novo vreme će doneti, u to sam siguran isto takve, shodno vremenu u kojem živimo nove sportske pregaoce, koji će banjalučki sport snažno povući napred. Mislim pri tome i na škole, nastavnike i profesore fizičkog vaspitanja, pojaviće se neki novi Mirko Piki Petričević, koji je kao pedagog ostao pojam pripadnosti sportu. To uverenje neće me nikad napustiti.
Odlikvanja i prinanje
Miroslava Janjanina za njegovo angažovanje i pregalaštvo odlikovao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a Grad Banjaluka dodelio mu je najveće priznanje „Aprilsku nagradu“. U svom entuzijazmu on ne staje, na gledanoj ATV televiziji trenutno vodi svojevrstan muzičko-sportsko-gurmanski šou „Luk i med“, koji je oduševljava gledaoce. Majstor ostaje majstor u svakom poslu i za sva vremena.
