Kako su mošti svetitelja stigle iz njegovog groba u Miri u baziliku u Bariju i tako spasene od Turaka. Popis poklona Nemanjića 1362. stao na četiri spojena pergamenta
SVETI Nikola Mirlikijski je još za života nazvan Čudotvorac i poštovan kao svetitelj. Pozivali su ga da isceljuje bolesne, da izmiri, da presudi… Bio je čuven po tome što je krišom davao novac onima koji su za njim imali najviše potrebe. Predanje kaže da je ovaj svetac putnik molitvama mogao da rastera oluje i skrene opasne struje ka mirnoj luci. Zato ga zaštitnikom smatraju svi putnici i moreplovci, a zapamćen je posebno kao zaštitnik dece.
Sveti Nikola je za života tokom 4. veka bio episkop grada Mire u Likiji, maloazijskoj oblasti Rimskog carstva. Žitija kažu da su njegove mošti, posle svečeve smrti, nastavile da čine čuda. Zato su na njegov grob u Miri dolazili poklonici iz celog hrišćanskog sveta.
Turci Seldžuci su 1071. naneli strahovit poraz Vizantincima u bici kod Mancikerta i zauzeli veći deo maloazijske teritorije, a Mira Likijska se našla pod neprestanim napadima. Žitija kažu da se svetac 1096. obratio u snu svešteniku Eliji iz Barija.
– Javi se noću Sveti Nikolaj i reče mu: Idi i reci građanima, i svemu zboru crkvenom, da idu u likijski grad Mire, uzmu otuda moje mošti, prenesu ih u ovaj grad Bari, i tu polože, jer ne mogu da boravim tamo, u opustošenom mestu. Ovo tako hoće Gospod Bog moj – navodi žitije.
Žitije opisuje i pomorsku trku mornara iz Barija s konkurentima iz Venecije, koji su takođe hteli da uzmu mošti Svetog Nikole. Mornari iz Barija su stigli prvi u crkvu:
– Tamo nađoše četiri monaha i upitaše ih gde se nalaze mošti Svetog Nikolaja, da im se poklone. Monasi im pokazaše grobnicu u crkvi u kojoj, pod popločanim patosom, ležahu celebne mošti svetitelja Hristova. Barjani onda raskopaše patos crkveni, nađoše svetiteljevu raku, i kad je otvoriše videše da je puna mira koje je teklo iz svetih moštiju. Oni onda pokupiše miro u svoje sudove, a svetiteljeve mošti s radošću uzeše, i sveštenici ih na rukama do lađe odnesoše i tamo česno smestiše – navodi žitije.
Bazilika u Bariju gde počivaju mošti sveca
Neki izvori, pak, kažu da su se grčki monasi protivili prenošenju moštiju, ali ih je sedamdesetak gusara iz Barija lako ubedilo da je reč o bogougodnom delu.
– Sa tako dobrom i neiskazano skupocenom robom, Barjani isploviše iz mirlikijskog pristaništa 11. aprila, i srećno stigoše u svoj grad Bari, u nedelju veče 9. maja – navodi žitije.
Postoje podaci da je Vizantija diplomatskim putem tražila vraćanje moštiju, ali su iz Barija odgovorili: “Sveti Nikola je odabrao Bari za svoj grad. Jer da nije, prizvao bi oluju i ona bi potopila brod.”
Mošti sveca i danas počivaju u bazilici u Bariju koja je katolička, ali od vremena Nemanjića ima pravoslavnu kapelu, kao znak izuzetne počasti i poštovanja prema vladarima srednjovekovne pravoslavne Srbije i njihovim neprocenjivim poklonima. Kult Svetog Nikole u Srbiji utemeljio je Nemanja, u čijem se žitiju precizno navodi hijararhija svetih zaštitnika: “Življaše zahvaljujući Gospodu Bogu našem Isusu Hristu i prečistoj njegovoj i neporočnoj devi Bogorodici i svetome čudotvorcu, brzome u bedama pomoćniku i arhijereju Nikoli i svetom i velikom strastotrpcu i u borbama braniocu mučeniku Đorđu”.
Pravoslavna kapela u bazilici Svetog Nikole
Najvrednije poklone crkvi u Bariju davao je kralj Milutin, a o broju poklona Nemanjića svedoči njihov popis od 5. februara 1362. za koji su upotrebljena četiri šivenjem spojena pergamenta, koji čine traku dugu 3,1 metar i široku 66 centimetra. Tada je bazilika u Bariju izgledala drugačije nego danas. Mošti sveca čuvane su u kapeli kralja Milutina, koja je od poda do plafona bila načinjena od ploča glame, mešavine srebra i zlata koja se proizvodila samo u srednjovekovnoj Srbiji. U njenom središtu se nalazio grob Svetog Nikole pod časnom trapezom od srebra teškom 600 kilograma koju su krasili reljefi i ukrasi s biblijskim predstavama. Čudesnu prostoriju nezamislive vrednosti osvetljavali su plamenovi dvadesetak ogromnih srebrno-zlatnih kandila i svećnjaka ljudske visine.
ČUDESNA IKONA
Srednjovekovni letopisac Beatilo ostavio je svedočanstvo o ikoni Svetog Nikole koju je bazilici u Bariju poklonio Stefan Dečanski:
– Velika Uroševa ikona čuva se s velikim obožavanjem u tajnoj kapeli trezora sa svetim relikvijama i odatle je nikada ne iznose, osim u retkim prilikama, kada nastane velika suša ili se dese prevelike kiše. I pravo je čudo videti da uvek kada se velika sveta ikona javno izloži narodu, koji plače i kliče, odjednom počnu da padaju.
Ikona Svetog Nikole Stefana Dečanskog
POKRADENA KAPELA
Nažalost, kapela kralja Milutina odavno ne postoji, jer je pokradena i pretopljena. Srpska pravoslavna trapeza je pretopljena i napravljena je nova katoličkog tipa. Od darova Nemanjića ostala je netaknuta samo ikona koju je Bariju poklonio Stefan Dečanski. Predstava Svetog Nikole zasniva se upravo na toj ikoni na kojoj je predanju prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji.
