Poziv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika srpskim strankama u koaliciji sa SDA da napuste institucije BiH najkasnije do isteka roka obnove postupka protiv Srbije ima političku logiku, jer je i nakon prethodne inicijative iz Sarajeva viđeno jedinstvo svih stranaka u Srpskoj i solidarnost sa Srbijom, smatra univerzitetski profesor Nenad Kecmanović.
Kecmanović je za “Sputnjik” rekao da je logično da prvi čovek Republike Srpske na neki način taj stav koordiniše.
On smatra da je, bez obzira na to da li će biti tužbe, potrebna neka vrsta pripreme u Republici Srpskoj, na oba nivoa vlasti.
– I u zajedničkim organima u Sarajevu da se na takav akt reaguje pravovremeno i istovremeno da se ovoj drugoj strani najavi kakve će posledice izazvati odluka o pokretanju tužbe – ističe Kecmanović.
Govoreći o tome šta je stvarni razlog moguće revizije tužbe BiH, Kecmanović navodi da je prvi proces pred Međunarodnim sudom u Hagu protiv Srbije BiH izgubila i da niko ne vidi relevantne argumente za reviziju.
– Pokretanje nove tužbe i mnogo košta. Vidimo i negativna reagovanja u zajedničkim organima, ne samo srpske strane, nego i hrvatske. Zaključak bi bio da su motivi /predsednika SDA Bakira/ Izetbegovićev isključivo politički – smatra Kecmanović.
On naglašava da Izetbegoviću, čini se, ne odgovara situacija u kojoj je Srpska stabilnija i funkcionalnija, ne samo od BiH, već i od Federacije BiH u kojoj Hrvati sve glasnije traže treći entitet.
– Postaje očigledno da mu ne odgovara ni normalizacija odnosa sa Srbijom jer misli da time više dobija Beograd nego Sarajevo – kaže Kecmanović.
On smatra da je takvu Izetbegovićevu inicijativu sigurno izazvala i najava nove administracije SAD da neće biti tako bolećiva kao prethodna prema bazama islamskog terorizma u bošnjačkim kantonima BiH.
– Zato, čini mi se, Bakir Izetbegović udara sad na sve strane – ističe Kecmanović.
Kecmanović je izjavio je da je Dragan Čović prvi lider HDZBiH bliži Banjaluci nego Zagrebu, odnosno predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku nego predsedniku Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović i nadbiskupu vrhbosanskom Vinku Puljiću.
Kecmanović kaže da se Hrvati u Federaciji BiH nalaze pod bošnjačkom dominacijom, te da su, ukoliko se pogleda prošlost, u savez sa Bošnjacima i u zajednički entitet ušli nevoljno, na nagovor Zagreba i Vatikana.
On ističe da su se Hrvati u BiH dobrovoljno odrekli Herceg-Bosne, a da su poslie toga neprestano očekivali, posebno otkako je Hrvatska ušla u EU, da će sa te strane dobiti pomoć da im se obezbedi ili ravnopravnost ili da im se vrati treći entitet.
-Međutim, te akcije po evropskim kuloarima su postojale, ali zasad ne daju nikakav rezultat – rekao je Kecmanović.
On navodi da Katolička crkva nije spremna da hrvatski samostani, koji su rezultat vekovnog misionarenja franjevaca, ostanu van granica trećeg entiteta.
Kecmanović ocenjuje da je priča o trećem hrvatskom entiteti sada samo povod da Hrvati iskažu nezadovoljstvo i da jednim praktičnim političkim potezom reaguju na inicijativu koja dolazi iz Sarajeva od bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića.
